Nagli pad kineskog izvoza u Rusiju u martu

Kineski izvoz u Rusiju oslabio je u martu za 16 procenata, a nagli pad podstaknut je rastućom pretnjom američkih sankcije. Reč je o nastojanju američkih vlasti da uvedu sekundarne sankcije protiv stranih banaka uključenih u isporuke za ruski vojno-industrijski kompleks.

Početkom marta, kineska carina saopštila je da je trgovinska razmena sa Rusijom u januaru i februaru porasla za 9,3 odsto, premašivši 37 milijardi dolara, prenosi Komersant, pozivajući se na Bloomberg. Prema podacima, trgovinska razmena između Rusije i Kine u 2023. godini dostigla je rekordnih 240 milijardi dolara, što je rezultat kineskog uvoza ruske nafte i izvoza automobila, industrijske opreme i elektronike.

Agencija TASS objavila je prošlog meseca, pozivajući se na podatke Glavne carinske uprave Kine, da je izvoz iz Kine u Rusiju u januaru i februaru 2024. porastao za 12,5 procenata, dostigavši vrednost od 16,8 milijardi dolara. Uvoz iz Rusije u Kinu povećan je za 6,7 odsto, na 20,2 milijarde dolara.

Prevoz tereta u Rusiji u prvom kvartalu nastavio je da raste unutar zemlje i u međunarodnom saobraćaju. Međutim, učesnici na tržištu vide ozbiljnu pretnju u usporavanju ili zaustavljanju međugraničnih plaćanja, posebno sa glavnim trgovinskim partnerom, Kinom.

Novac tamo putuje mesecima, a oko polovine plaćanja, prema rečima učesnika, odbijeno je. Ovo utiče kako na potražnju i cene prevoza iz Kine, tako i na obim uvoza. Problemi sa plaćanjima u različitom stepenu pogađaju i Tursku, Centralnu Aziju i Zakavkazje. U kompanijama zasad ne vide izlaz iz situacije.