Profiti ostvareni uz pomoć AI koncentrisani u kompanijama koje kontrolišu razvoj tehnologije

Veštačka inteligencija (AI) proizvodi se širom sveta, ali najveći deo vrednosti koju generiše i dalje ostaje koncentrisan u kompanijama koje kontrolišu razvoj tehnologije i intelektualnu svojinu.

Profit ostvaren tokom procvata veštačke inteligencije koncentrisan je u najprofitabilnijim fazama lanca snabdevanja, navodi Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD), prenosi Anadolu Agency.

Prema projekcijama Svetske trgovinske organizacije (STO), AI čipovi i serveri činili su oko šestine svetske robne razmene u 2025. godini i doprineli sa 42 odsto rastu vrednosti trgovine u ovom sektoru.

Proizvodnja servera za veštačku inteligenciju obuhvata širok lanac snabdevanja, od rudarstva do proizvodnje poluprovodnika, kao i opreme za energetsku infrastrukturu i sistema za hlađenje.

Ekonomska korist koju ostvaruju zemlje uključene u ovaj proces razlikuje se u zavisnosti od konkretnih proizvodnih aktivnosti u kojima učestvuju.

Zemlje poput Čilea i Perua obezbeđuju sirovine za AI hardver, dok Južna Koreja i Tajvan dominiraju u proizvodnji poluprovodnika, a Malezija i Meksiko prednjače u završnoj montaži.

Prema podacima UNCTAD-a, ukupna vrednost silicijuma, bakra i kalaja koji se koriste za proizvodnju naprednih serverskih sistema za pokretanje AI modela iznosila je svega 0,2 odsto njihove konačne prodajne cene.

To znači da zemlje koje isporučuju sirovine ključne za razvoj veštačke inteligencije dobijaju samo mali deo ekonomske vrednosti konačnog proizvoda.

UNCTAD je analizirao proizvodni proces serverskog sistema Nvidia GB200 NVL72 kako bi ukazao na ove razlike. Vrednost ovog ključnog dela infrastrukture za AI podatkovne centre procenjuje se na oko 3,3 miliona dolara.

Istraživanjem su obuhvaćene aktivnosti i grupe dobavljača koje učestvuju sa više od 87 odsto ukupne dodate vrednosti. Od približno 2,92 miliona dolara vrednosti koja je mogla da se prati kroz proizvodni lanac, 68 odsto činila je dobit nakon odbitka operativnih troškova i poreza.

Rezultati su pokazali da najveći deo profitne marže direktno pripada kompaniji Nvidia, koja projektuje napredne čipove, dok njihovu fizičku proizvodnju poverava drugim kompanijama.

Isti izveštaj pokazao je da je samo 4,3 odsto vrednosti koja se mogla pratiti pripalo radnicima neposredno angažovanim na fizičkoj proizvodnji serverskog sistema.

S druge strane, zaposleni koji nisu direktno uključeni u fizičku proizvodnju, poput rukovodilaca kompanija i inženjera zaduženih za dizajn, ostvarili su udeo od 9,9 odsto. Tako je ukupan udeo rada u konačnoj vrednosti proizvoda iznosio svega 14,2 odsto.

U izveštaju se navodi da je procvat veštačke inteligencije povećao izvoz minerala iz zemalja u razvoju, ali da im još nije doneo veći udeo u bogatstvu koje nastaje duž lanca snabdevanja.

Zemlje u razvoju i tržišta u nastajanju, koje učestvuju u montaži i proizvodnji ovih sistema, otvaraju nova radna mesta, ali ekonomska korist od tih aktivnosti ostaje znatno manja od one koja se ostvaruje razvojem visokovrednih tehnologija.

UNCTAD je 9. oktobra objavio izveštaj „Trgovina i razvoj 2026”, u kojem poziva zemlje u razvoju da se, umesto isključivog privlačenja stranih investicija, više usmere na jačanje domaćih dobavljača i razvoj kvalifikovane radne snage.

U izveštaju se ističe da je zemljama u razvoju veoma teško da se probiju u više segmente proizvodnje komponenti za veštačku inteligenciju, jer taj sektor zahteva ogromna kapitalna ulaganja i suočava se sa geopolitičkim preprekama.