Rusija i Ukrajina: Cena rata nakon 500 dana od početka

Rat u Ukrajini traje tačno 500 dana, i izazvao je ogroman ekonomski efekat na obe strane, ali i na druge zemlje zbog fluktuirajućih cena roba.

Tokom 500 dana sukoba, Rusija je povećala svoje vojne troškove i uvidela poteškoće posebno zbog paketa sankcija Evropske unije.

Rezerve Centralne banke Rusije, vredne 300 milijardi evra (326,6 milijardi dolara), blokirane su od početka rata od EU, zemalja G7 i Australije, piše Anadolu Agency.

Pored toga, 70 odsto imovine ruskog bankarskog sistema i oko 20 milijardi evra imovine više od 1.500 ljudi i entiteta su pod zapadnim sankcijama, navodi se u nedavnom izveštaju Evropskog saveta.

Iako su rastuće cene energenata bile pozitivne za Rusiju u prvoj polovini 2022. godine, sankcije usmerene na uvoz nafte dovele su do ograničavanja prihoda ove zemlje, saopštio je Savet.

Ruski prihodi od nafte pali su za više od jedne četvrtine u januaru 2023. na godišnjem nivou, a pad u februaru bio je veći, preko 40 odsto, pokazali su podaci Međunarodne agencije za energiju.

Podaci međunarodnih institucija, poput Svetske banke, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i MMF-a, ukazuju da je ruska ekonomija smanjena za 2,1 odsto u 2022. i da bi se kontrakcija mogla nastaviti i 2023. godine.

Za 2023. predviđa se povećanje uvoza, dok se očekuje da će izvoz doživeti pad.

Nakon što je Rusija 24. februara 2022. započela svoju „specijalnu vojnu operaciju“ protiv svog suseda, mnogi sektori i zemlje najavili su sankcije ili suspenzije, pokušavajući da izvrše pritisak na rusku ekonomiju.

Neke kompanije su obustavile poslovanje i isporuke u Rusiji, dok su druge prekinule investicije ili povukle partnerstva u Rusiji i Belorusiji.

Industrijska proizvodnja je u 2022. godini smanjena za 0,6 odsto, dok je promet u trgovini na malo opao za 6,7 procenata na godišnjem nivou.

Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) u junu, udeo nacionalnog budžeta za odbranu u ukupnom budžetu vlade porastao je za 23 odsto sa 21 odsto u 2022. i 20 odsto u 2021. godina.

Učešće nacionalnog budžeta za odbranu u BDP-u takođe je poraslo na 4,4 odsto u 2023. sa 3,6 procenata u 2021. godini.

Državni budžet za odbranu za 2023. najavljen je kao 4,98 biliona rubalja (54,7 milijardi dolara).
Ukrajinska privreda se smanjila za 29,1 odsto u 2022, na godišnjem nivou, nakon povećanja od 3,4 procenta u 2021. godini.

Siromaštvo je poraslo sa 5,5 odsto na 24,2 procenta 2022. godine, gurnuvši u siromaštvo još 7,1 milion ljudi.

Zemlja je naišla na poteškoće u svojoj ekonomiji zbog rata, koji je pogodio nekoliko sektora, uključujući turizam, proizvodnju, poljoprivredu, energetiku i transport.

Šteta načinjena osnovnim školama, zdravstvenim ustanovama, i uslugama socijalne zaštite iznosila je 83 milijarde dolara, a potrebe za rekonstrukcijom i oporavkom u ta tri sektora procenjene su na skoro 69 milijardi dolara, prema podacima Svetske banke.

Banka je ranije procenila da je zemlji potrebno više od 400 milijardi dolara za ukupni oporavak i rekonstrukciju.

Centar za filantropiju katastrofa saopštio je da je ove godine humanitarna pomoć potrebna oko 40 odsto stanovništva, odnosno 17,6 miliona ljudi, od kojih su 45 odsto žene, a 23 odsto deca.

UN procenjuju da će za više od četiri miliona ukrajinskih izbeglica možda biti potrebna zaštita i pomoć u susednim zemljama u narednim mesecima, navodi Anadolu Agency.

Vojna potrošnja Ukrajine porasla je 7,4 puta na 44 milijarde dolara u 2022. godini, što je 34 odsto BDP-a zemlje, prema SIPRI.