Šolc tražio od Kine da utiče na Rusiju i zaustavi rat u Ukrajini

Kina i Nemačka kao uticajne sile treba da rade zajedno „u vremenima promena i haosa“ kako bi dale veći doprinos miru i razvoju u svetu, rekao je kineski predsednik Si Đinping, koji je u petak u Pekingu dočekao nemačkog kancelara Olafa Šolca (Olaf Sholz).

„Sve dok se poštuju principi međusobnog uvažavanja, traženja zajedničkog jezika uz zadržavanje razlika, razmene i uzajamnog učenja, kao i saradnje u kojoj svi dobijaju, opšti pravac bilateralnih odnosa neće biti poremećen“, naveo je Si, prenosi South China Morning Post.

Šolc, koga je Si primio u Velikoj dvorani naroda u Pekingu, rekao je da je dobro da se dve strane sastaju tokom ukrajinske krize. Tema njegovih razgovora sa kineskim predsednikom, kako prenosi Reuters, su odnosi Kine i Evrope, razvoj kinesko-nemačkih ekonomskih odnosa, kao i teme o kojima imaju različita gledišta.

Poseta nemačkog kancelara izazvala je veliku pažnju, jer je on prvi zapadni lider koji je posetio Kinu od početka pandemije Covid-19, kao i od kada je rekonstruisano najviše rukovodstvo Kine. Poseta Šolca ocenjena je i kao kontroverzna, jer se mnogi političari u Nemačkoj i zapadni partneri zalažu za oštriji pristup ekonomskim odnosima sa Kinom.

Uprkos tome, Šolc je više puta rekao da bi zemlja trebalo da nastavi da teži saradnji sa Pekingom. U poslovnoj delegaciji u poseti Pekingu našli su se direktori najvećih nemačkih preduzeća. Šef vlade u Berlinu pre polaska na put u autorskom tekstu za Frankfurter Allgemeine izneo je ključne ciljeve posete.

To su da Kina odigra svoju ulogu u zaustavljanju rata u Ukrajini, recipročan odnos sa Kinom, da se nemačkim i evropskim preduzećima omogući širok pristup kineskom tržištu, kao i da ljudska prava budu zaštićena. Šolc je naveo u Pekingu da je rekao Siju da Kina treba da iskoristi svoj uticaj na Rusiju u cilju zaustavljanja rata.

Kina, koju je EU klasifikovala kao „partnera, ekonomskog konkurenta i sistemskog rivala“ našla se u nesaglasnosti sa Briselom zbog više pitanja, uključujući Tajvan i ljudska prava u Sinđinu i u Hong Kongu. Pored toga, evropski lideri sve više su zabrinuti zbog prevelike ekonomske zavisnosti od Kine, koja nastavlja da širi svoja ulaganja u evropsku infrastrukturu.

U skorije vreme, zapadni partneri oštro su kritikovali Nemačku zbog ignorisanja upozorenja o ugrožavanju nacionalne bezbednosti u vezi sa odlukom o prodaji dela luke u Hamburgu kineskoj kompaniji China Ocean Shipping Company (COSCO). Šolc je odobrio prodaju 24,9 odsto udela u luci Kinezima, uprkos tome što je šestoro ministara u njegovoj vladi bilo izričito protiv toga.

Šolc je sučen sa pojačanim pritiskom svojih koalicionih partnera koji se zalažu za novu politiku prema Pekingu i smanjenje ekonomske zavisnosti od Kine, koja je najveći trgovinski partner Nemačke. Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok (Annalena Baerbock) iz redova Zelenih, javno je podsetila Šolca da je njegova vlada formirana uz obećanje da će prilagoditi svoju kinesku strategiju, prenosi BBC.

Obim trgovine Kine i Nemačke u prošloj godini iznosio je 246,5 milijardi dolara.