S&P: Povećanje vojne potrošnje može ugroziti kreditni rejting evropskih članica NATO

Povećanje vojne potrošnje evropskih članica NATO saveza, u skladu sa zahtevima američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump), moglo bi negativno uticati na njihove kreditne rejtinge, upozorava agencija S&P Global. Međutim, takav pritisak bi mogao podstaći zajedničko zaduživanje evropskih država, što bi predstavljalo veliki zaokret u njihovoj finansijskoj politici.

Iako su evropske zemlje skoro udvostručile vojnu potrošnju od ruske aneksije Krima 2014. godine, njihova izdvajanja i dalje su ispod NATO standarda od dva odsto BDP-a. U poređenju sa SAD, evropske članice NATO izdvajaju manje od 60 odsto od američkog vojnog budžeta, prenosi Reuters.

Trenutno, Evropa u proseku troši 1,9 odsto BDP-a na odbranu, dok SAD izdvajaju 3,3 odsto BDP-a i pokrivaju gotovo dve trećine NATO budžeta. Na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, američki potpredsednik Džej Di Vans (JD Vance) ponovo je istakao da evropske zemlje moraju povećati svoja izdvajanja kako bi smanjile zavisnost od američkih sredstava.

S&P Global je analizirao tri scenarija u kojima Evropa povećava vojnu potrošnju, povećanje na prosečni NATO nivo od 2,67 odsto BDP-a, značilo bi dodatnih 242 milijarde dolara godišnje za vojsku, izjednačavanje sa američkim nivoom od 3,3 odsto BDP-a, bio bi još veći finansijski pritisak, a povećanje na pet odsto BDP-a, koliko zahteva Donald Tramp, znači ekstreman rast vojnog budžeta za 875 milijardi dolara godišnje.

Upozoreno je da bi treći scenario mogao ozbiljno narušiti kreditne rejtinge evropskih država, jer bi troškovi znatno premašili mogućnosti pojedinačnih zemalja da ih finansiraju bez značajnih smanjenja drugih javnih rashoda.

Ako bi evropske zemlje morale da povećaju vojnu potrošnju na pet odsto BDP-a, nastale bi ozbiljne posledice po njihove budžete zbog rasta deficit. Gotovo sve evropske zemlje bile bi prisiljene da smanje javnu potrošnju, što bi u trenutku ekonomske usporenosti i rasta troškova socijalne zaštite zbog starenja stanovništva izazvalo ozbiljne političke posledice.

S&P Global navodi da bi evropske zemlje mogle razmotriti zajedničko zaduživanje kako bi finansirale povećanu vojnu potrošnju. Iako su Nemačka i druge ključne zemlje dugo bile protiv zajedničkog duga, „s obzirom na to kakve poruke dolaze iz Vašingtona“, moguće je da će njihov stav evoluirati, ocenjuje S&P.

Takav plan bi mogao uključiti Veliku Britaniju, iako je napustila EU 2020. godine, kao i Norvešku, koja nije članica EU, ali jeste u NATO. “Detalji bilo kakvog kolektivnog plana finansiranja odrediće njegov kreditni rejting“, zaključuje S&P.