Svet sa zebnjom iščekuje otvaranje tržišta u ponedeljak

Globalna energetska tržišta ušla su u zonu pojačane nestabilnosti nakon koordinisanih američkih i izraelskih vojnih udara na Iran i iranskog odgovora dronovima i raketama širom Bliskog istoka i Persijskog zaliva. Region koji obezbeđuje oko petinu svetske nafte ponovo je postao epicentar geopolitičkog rizika, a već sama pretnja daljom eskalacijom dovoljna je da uzdrma tokove snabdevanja i finansijska tržišta.

Svet bez daha isčekuje otvaranje tržišta u ponedeljak i suočavanje sa novom realnošću.

Napadi su izvedeni tokom vikenda, u očiglednom pokušaju da se ublaži trenutni šok na berzama, ocenjuju mediji. Kada trgovanje ponovo počne, tržišta će morati da ukalkulišu nove rizike od poremećaja u najvažnijem energetskom čvorištu sveta.

Cena nafte Brent, koja se već popela na oko 70 dolara po barelu, nalazi se pod snažnim pritiskom rasta. Analitičari upozoravaju da bi ograničena razmena udara mogla da pogura cenu ka 80 dolara, dok bi dugotrajniji sukob sa ozbiljnim posledicama po lance snabdevanja mogao da je odvede i do 100 i više dolara, uz neminovan uticaj na globalnu inflaciju.

Za sada nema potvrđenih oštećenja ključne naftne i gasne infrastrukture. Ipak, eksplozije su prijavljene u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kuvajtu i Bahreinu, dok je Katar presreo projektile usmerene ka svojoj teritoriji. Posebnu pažnju izazvale su detonacije u blizini iranskog ostrva Harg, kroz koje prolazi gotovo celokupan izvoz iranske sirove nafte.

Sve oči su uprte u Ormuski moreuz, arterija kroz koju svakodnevno prolazi oko 20 miliona barela nafte i derivata, jer tržište zna da je dovoljan i privremeni poremećaj da izazove lančanu reakciju.

Upravo ta neizvesnost postaje ključni faktor. Rizik da tankeri ostanu blokirani u Zalivu ili da postanu meta napada, kao što se dogodilo u nedelju kada je pogođen jedan tanker, već je naveo pojedine velike kompanije i trgovce da privremeno obustave isporuke kroz moreuz. Vozarine za supertankere su naglo porasle, a broj brodova spremnih da uplove u potencijalno rizične vode se smanjuje. Čak i bez direktnih udara na infrastrukturu, sama percepcija opasnosti menja ponašanje tržišnih aktera. Podsetimo, iranska Revolucionarna garda saopštila je u subotu da je ovaj morski tesnac zatvoren za međunarodnu plovidbu, prenosi Reuters.

Tokom rata Irana i Iraka osamdesetih godina napadani su komercijalni i vojni brodovi, što je dovelo do međunarodnih vojnih pratnji tankera. Iako Ormuski moreuz nikada nije bio potpuno zatvoren, Iran raspolaže kapacitetima da saobraćaj privremeno poremeti – postavljanjem mina ili ciljanim napadima. Čak i kratkotrajne operacije tog tipa mogle bi imati nesrazmerno veliki uticaj na cene i sigurnost snabdevanja.

Vašington, prema rečima američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump), deluje spremno na produženu kampanju u cilju ozbiljnog slabljenja iranskog rukovodstva. Iranske vlasti potvrdile su da je u raketnom napadu u subotu život izgubio verski vođa Ali Hamnei, kao i više visokih vojnih zapovednika. Predsednik Irana Masud Pezeškijan najavio je „osvetu“, ističući da je to „svojim legitimnim pravom i dužnošću“. Od toga kako će Teheran uzvratiti, zavisi i da li će sukob prerasti u širu konfrontaciju koja bi obuhvatila naftna polja, izvozne terminale i prerađivačke kapacitete širom regiona.

Iako je globalno tržište danas relativno dobro snabdeveno zahvaljujući rastu proizvodnje nafte u SAD, Brazilu i Kanadi, kao i povećanim isporukama Saudijske Arabije, eventualni ozbiljniji poremećaji na Bliskom istoku mogli bi neutralisati te rezerve. Očekivani sastanak OPEC+ dobio dodatnu težinu, jer su proizvođači nafte primorani da ubrzaju povećanje proizvodnje od aprila kako bi ublažili šok.

Ekonomske posledice neće biti ravnomerno raspoređene. Izraelska privreda već je pokazala osetljivost tokom prethodnih sukoba, dok bi zemlje Persijskog zaliva sa američkim vojnim bazama mogle biti suočene sa bezbednosnim i logističkim izazovima, uključujući zatvaranje vazdušnog prostora.

Na globalnom nivou, ključni kanal prenosa rizika ostaje energija, i preko nje inflacija, troškovi transporta i stabilnost finansijskih tržišta. Kada su u pitanju Srbija i šire naš region, prve posledice eskalacije krize na Bliskom istoku biće indirektne i zavisiće od opšteg trenda. Nakon američkog udara na Iran u junu prošle godine, situacija se brzo smirila, pa nije bilo dramatičnih posledica.

Reakcija investitora već ukazuje na porast straha. Zlato i srebro beleže snažan rast, potvrđujući status sigurnog utočišta u kriznim vremenima. Istovremeno, rizičnija imovina, poput kriptovaluta, trpi oštru rasprodaju, a bitcoin beleži značajan pad.

U ovom trenutku svet ne gleda samo u pravcu raketnih udara, već i ka morskim rutama, tankerima i cenama nafte. Ishod neće odrediti samo vojna strategija, već i trajanje sukoba. Što on bude duži, to će talasi njegovih posledica biti snažniji, od berzi i inflacije do svakodnevnih troškova energije širom planete.