Tokom 2021. godine iskopano 2,8 milijardi tona metala

Procenjuje se da je tokom 2021. godine u čitavom svetu iskopano oko 2,8 milijardi tona metala, prema podacima Geološkog zavoda Sjedinjenih Američkih Država (USGS).

Od te neverovatno velike količine, ruda gvožđa imala je udeo od čak 93 odsto, sa oko 2,6 milijardi tona.

Najviše rude gvožđa eksploatisano je u Australiji – 900 miliona tona, dok je na drugom mestu Brazil (380 miliona tona), a zatim Kina (360 miliona tona). Australija je poznata kao rudarska zemlja, sa velikom površinom države pokrivenim crvenkastim slojem zemljišta bogatim gvožđem. Tri najveće kompanije u zemlji su BHP Group, Rio Tinto i Fortescue Metals.  

Oko 98 odsto rude gvožđa se pretvara u materijal za proizvodnju čelika, koji se koristi u građevinarstvu, transportu i kućnim aparatima. Zbog svoje ključne uloge u izgradnji infrastrukture, gvozdena ruda je jedan od najvažnijih materijala koji podržavaju urbanizaciju i ekonomski rast.

S druge strane, takozvani industrijski metali se u velikoj meri koriste u proizvodnji čelika, građevinarstvu, hemijskoj proizvodnji i kao agensi za razne legure. U 2021. godini na planeti je iskopano više od 181 miliona tona ovih metala.

Po količinama prednjače aluminijum (68 miliona tona), hrom (41 milion tona), bakar (21 milion tona), mangan (20 miliona tona) i cink (16 miliona tona iskopane rude). Nikla je prošle godine iskopano 2,7 miliona tona, odnosno nešto više od jednog hiljaditog dela svih iskopanih ruda na planeti.

Posle industrijskih, po kategorizaciji i količini slede dragoceni i tehnološki metali, gde spadaju kalaj, molibden, kobalt, kao i sve glasovitiji litijum, zbog industrije proizvodnje baterija za električne automobile.

Litijuma je tokom 2021. godine eksploatisano relativno malo u poređenju sa ukupnom količinom iskopanih ruda – tek 106.000 tona – ali je taj iznos udvostručen u poređenju sa rezultaima iz 2016. godine.

Svetska potrošnja metalnih sirovina značajno je porasla tokom poslednjih nekoliko decenija, sa rastućim ekonomijama i velikim gradovima koji zahtevaju više resursa.

Globalna proizvodnja rude gvožđa i aluminijuma se više nego utrostručila u odnosu na sredinu devedesetih godina prošlog veka. Ostali metali, uključujući bakar i čelik, takođe su zabeležili značajan rast potrošnje.