potražnja sve veća, ruda gvožđa ubedljivo na prvom mestu

Tokom 2021. godine iskopano 2,8 milijardi tona metala

Svet

30.10.2022 10:23 Autor: Redakcija Biznis.rs 16

Tokom 2021. godine iskopano 2,8 milijardi tona metala Tokom 2021. godine iskopano 2,8 milijardi tona metala
Procenjuje se da je tokom 2021. godine u čitavom svetu iskopano oko 2,8 milijardi tona metala, prema podacima Geološkog zavoda Sjedinjenih Američkih Država (USGS).... Tokom 2021. godine iskopano 2,8 milijardi tona metala

Procenjuje se da je tokom 2021. godine u čitavom svetu iskopano oko 2,8 milijardi tona metala, prema podacima Geološkog zavoda Sjedinjenih Američkih Država (USGS).

Od te neverovatno velike količine, ruda gvožđa imala je udeo od čak 93 odsto, sa oko 2,6 milijardi tona.

Najviše rude gvožđa eksploatisano je u Australiji – 900 miliona tona, dok je na drugom mestu Brazil (380 miliona tona), a zatim Kina (360 miliona tona). Australija je poznata kao rudarska zemlja, sa velikom površinom države pokrivenim crvenkastim slojem zemljišta bogatim gvožđem. Tri najveće kompanije u zemlji su BHP Group, Rio Tinto i Fortescue Metals.  

Oko 98 odsto rude gvožđa se pretvara u materijal za proizvodnju čelika, koji se koristi u građevinarstvu, transportu i kućnim aparatima. Zbog svoje ključne uloge u izgradnji infrastrukture, gvozdena ruda je jedan od najvažnijih materijala koji podržavaju urbanizaciju i ekonomski rast.

S druge strane, takozvani industrijski metali se u velikoj meri koriste u proizvodnji čelika, građevinarstvu, hemijskoj proizvodnji i kao agensi za razne legure. U 2021. godini na planeti je iskopano više od 181 miliona tona ovih metala.

Iskopavanje ruda uz mehanizaciju
Foto: Pixabay.com

Po količinama prednjače aluminijum (68 miliona tona), hrom (41 milion tona), bakar (21 milion tona), mangan (20 miliona tona) i cink (16 miliona tona iskopane rude). Nikla je prošle godine iskopano 2,7 miliona tona, odnosno nešto više od jednog hiljaditog dela svih iskopanih ruda na planeti.

Posle industrijskih, po kategorizaciji i količini slede dragoceni i tehnološki metali, gde spadaju kalaj, molibden, kobalt, kao i sve glasovitiji litijum, zbog industrije proizvodnje baterija za električne automobile.

Litijuma je tokom 2021. godine eksploatisano relativno malo u poređenju sa ukupnom količinom iskopanih ruda – tek 106.000 tona – ali je taj iznos udvostručen u poređenju sa rezultaima iz 2016. godine.

Svetska potrošnja metalnih sirovina značajno je porasla tokom poslednjih nekoliko decenija, sa rastućim ekonomijama i velikim gradovima koji zahtevaju više resursa.

Globalna proizvodnja rude gvožđa i aluminijuma se više nego utrostručila u odnosu na sredinu devedesetih godina prošlog veka. Ostali metali, uključujući bakar i čelik, takođe su zabeležili značajan rast potrošnje.

  • STRAHINJA

    30.10.2022 #1 Author

    Australina, Brazil, Kina…logicno se namece pitanje odrzivosti sistema i da bas podrucja sa najvecom povrsinom zelenila opstaju na vrhu liste eksploatacije metala

    Odgovori

    • DANIJELA

      30.10.2022 #2 Author

      Bas tako…pitanje bez konkretnog odgovora…

      Odgovori

  • NATI29

    30.10.2022 #3 Author

    Pa i potrebno je posto se ovoliko i gradi

    Odgovori

  • JANA

    30.10.2022 #4 Author

    Metal i samo metal ima da nam dodje glave

    Odgovori

  • Milovan94

    30.10.2022 #5 Author

    To su ogromne količne iskpomanih ruda.

    Odgovori

  • LJUBIŠA

    30.10.2022 #6 Author

    I kod nas je u Boru nađena najveća „zlatna žila“
    a mi dali pod rentu Kinezima…
    Mnogo smo pametni

    Odgovori

  • VANJA

    30.10.2022 #7 Author

    Odlicno, super stvar!

    Odgovori

  • BIJUTI27

    30.10.2022 #8 Author

    Šta bi sa litijumom kod nas?

    Odgovori

  • DANIJELA

    30.10.2022 #9 Author

    Porast iskopavanja svakako donosi dobitak.

    Odgovori

  • MADMAX

    30.10.2022 #10 Author

    Srbija već ima previše kopova raznih rudnika prema standardima država koje vode računa o svojoj životnoj sredini.

    Odgovori

  • Ika

    30.10.2022 #11 Author

    Trziste potrazuje vise metala, privredna proizvodnja je mnogo napredovala

    Odgovori

  • Boba3

    30.10.2022 #12 Author

    Ocekivano, litijum je sve trazeniji.

    Odgovori

  • Dzebac

    30.10.2022 #13 Author

    Povecana proizvodnja, a samim tim povecana i potraznja..

    Odgovori

  • Dzebac

    30.10.2022 #14 Author

    Metal se i dalje puno koristi, ova planeta ce biti od betona i metala

    Odgovori

  • Boba3

    30.10.2022 #15 Author

    Globalna proizvodnja rude gvožđa sve vise raste, samo mi nije jasno gde se to trosi,verovatno na naoruzanje

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    31.10.2022 #16 Author

    Eto toliko je malo učešće litijuma mozda zato sto toliko uništava prirodu da niko a ne samo mi ne želi to u svojoj zemlji.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *