Ministarstvo finansija predstavilo novi model oporezivanja građana

Ministarstvo finansija objavilo je predlog Zakona o porezu na dohodak građana koji bi počeo da se primenjuje od dana pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Zakon propisuje da porez plaćaju sva fizička lica koja ostvaruju prihode. Oporezivanje prihoda uređuje se isključivo ovim zakonom, a poreske olakšice i oslobođenja mogu se uvoditi samo njegovim odredbama.

Porez se plaća na prihode iz svih izvora, osim na one koji su izričito izuzeti. Oporezivi prihodi obuhvataju zarade, prihode od samostalne delatnosti, autorskih prava, kapitala, nepokretnosti, kapitalne dobitke i ostale prihode, bez obzira na to da li su ostvareni u novcu, naturi ili na drugi način.

Zakon definiše i poreske obveznike. Rezidenti Srbije plaćaju porez na prihode ostvarene u zemlji i inostranstvu, dok nerezidenti plaćaju porez samo na prihode ostvarene u Srbiji. Rezidentom se smatra lice koje ima prebivalište ili centar životnih i poslovnih interesa u Srbiji, odnosno koje u zemlji boravi najmanje 183 dana tokom perioda od 12 meseci.

Posebna pravila predviđena su za službenike institucija Evropske unije, članove njihovih porodica, kao i za diplomatsko-konzularno osoblje Srbije.

Zakon takođe propisuje veliki broj poreskih oslobođenja. Porez se, između ostalog, ne plaća na socijalna davanja, dečje dodatke, naknade za nezaposlene, penzije, invalidnine, stipendije do propisanog iznosa, pomoći zbog elementarnih nepogoda, subvencije i podsticaje u poljoprivredi, naknade za volontiranje, određene jednokratne pomoći i druga primanja od javnog interesa. Predviđeno je i da se od oporezivanja izuzmu određeni prihodi nerezidenata koji u Srbiji borave do 90 dana, pod propisanim uslovima.

Zakon definiše i ko se smatra izdržavanim članom porodice – maloletna deca, deca na školovanju, supružnici i roditelji koje poreski obveznik izdržava – kao i pojam poreskog kredita, odnosno iznosa za koji se umanjuje obračunati porez na dohodak građana.

Predlog zakona predviđa da se poreski kredit koristi za umanjenje obračunatog poreza na dohodak građana. Rezidenti Srbije koji ostvare prihod u inostranstvu i na njega plate porez u drugoj državi imaju pravo da taj iznos uračunaju kao poreski kredit u Srbiji, ali najviše do visine poreza koji bi na isti prihod platili prema domaćim propisima.

Neoporezivi iznosi usklađivaće se sa inflacijom

Novčani iznosi propisani zakonom, poput određenih neoporezivih primanja i poreskih olakšica, usklađivaće se jednom godišnje sa rastom potrošačkih cena, dok će Vlada svake godine objavljivati nove iznose.

Za određene prihode priznaju se normirani troškovi. Za prihode od autorskih i srodnih prava priznaju se troškovi od 110.647 dinara po kvartalu, dok se za prihode po osnovu ugovorene naknade za rad priznaje 66.733 dinara. Ukoliko lice ostvaruje obe vrste prihoda, može koristiti oba normirana odbitka.

Kada je reč o zaradama, zakonom se kao zarada ne smatra samo plata iz radnog odnosa, već i naknade za privremene i povremene poslove, lična zarada preduzetnika, kao i različite pogodnosti koje zaposleni ostvaruje od poslodavca. U zaradu se ubrajaju i bonovi, roba, usluge, oprost duga, korišćenje službenog automobila u privatne svrhe, službenog stana, kao i određene hartije od vrednosti koje zaposleni dobije od poslodavca.

Poreski obveznik za porez na zarade je fizičko lice koje ostvaruje zaradu, a osnovica za oporezivanje je ostvarena zarada umanjena za neoporezivi mesečni iznos od 34.221 dinar za zaposlene sa punim radnim vremenom.

Posebne poreske podsticaje predlog zakona predviđa za novonaseljene poreske obveznike i visokokvalifikovane stručnjake koji dolaze da rade u Srbiji. Njima se osnovica poreza na zaradu može umanjiti za 70 odsto tokom pet godina, pod uslovom da ispunjavaju propisane kriterijume u pogledu stručnosti, visine zarade i poreskog rezidentstva u Srbiji. Ova mera ima za cilj privlačenje stručnog kadra i povratak ljudi iz inostranstva.

Predlog zakona predviđa da se zarade oporezuju po jedinstvenoj stopi od 10 odsto.

U kojim situacijama važi poresko oslobođenje?

Propisan je širok spektar poreskih oslobođenja za zaposlene. Porez se ne plaća na određene naknade troškova prevoza, dnevnice za službena putovanja u zemlji i inostranstvu, troškove smeštaja i prevoza na službenom putu, kao ni na pojedine vrste pomoći zaposlenima. Oslobođene su i solidarna pomoć zbog bolesti, invalidnosti ili rođenja deteta, pomoć u slučaju smrti člana porodice, novogodišnji i božićni pokloni za decu zaposlenih, jubilarne nagrade, kao i sredstva namenjena lečenju zaposlenog.

Posebno je regulisan tretman akcija i udela koje zaposleni dobijaju od poslodavca ili povezanog lica. Takva primanja su oslobođena poreza pod uslovom da zaposleni zadrži akcije najmanje dve godine, dok se u suprotnom smatraju oporezivom zaradom. Poresko oslobođenje predviđeno je i za pogodnosti koje poslodavac obezbeđuje radi rekreacije i unapređenja zdravlja zaposlenih.

Od plaćanja poreza na zarade oslobođeni su i pojedini zaposleni u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, međunarodnim organizacijama i institucijama Evropske unije, kao i osobe sa invaliditetom zaposlene u preduzećima za njihovo radno osposobljavanje i zapošljavanje. Zakon predviđa i podsticaje za dobrovoljno zdravstveno osiguranje i dobrovoljne penzijske fondove, pri čemu je neoporeziv iznos ograničen na 8.677 dinara mesečno.

Posebne poreske olakšice namenjene su privredi. Novoosnovana inovativna preduzeća mogu biti oslobođena plaćanja poreza na zarade svojih osnivača tokom prve tri godine poslovanja, za zarade do 150.000 dinara mesečno.

Predlog zakona predviđa da godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja tokom godine ostvare prihod veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade u Srbiji. Za rezidente se u obračun uključuju prihodi ostvareni u zemlji i inostranstvu, dok se za nerezidente uzimaju u obzir samo prihodi ostvareni u Srbiji.

U oporezivi dohodak ulaze zarade, prihodi od samostalne delatnosti, autorskih prava, izdavanja nepokretnosti i pokretnih stvari, prihodi sportista, ugostiteljskih usluga, pomoraca i drugi oporezivi prihodi. Pri obračunu se priznaju umanjenja za već plaćene poreze i doprinose.

Posebnu pogodnost imaju mlađi od 40 godina. Njima se godišnji zbir određenih prihoda dodatno umanjuje za iznos tri prosečne godišnje zarade, čime se smanjuje osnovica za obračun godišnjeg poreza.

Jedinstvena stopa poreza na zarade od 10 odsto

Osnovica godišnjeg poreza dobija se kada se od oporezivog dohotka oduzmu lični odbici. Poreski obveznik ima pravo na odbitak u visini 40 odsto prosečne godišnje zarade, dok se za svakog izdržavanog člana porodice priznaje dodatnih 15 odsto prosečne godišnje zarade. Ukupni odbici ne mogu preći polovinu oporezivog dohotka.

Godišnji porez obračunava se po stopi od 10 odsto na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade, dok se na deo prihoda iznad tog praga plaća dodatna stopa od 15 odsto. Poreski obveznici dužni su da podnesu prijavu za godišnji porez najkasnije do 15. maja naredne godine. Poreska uprava će prethodno, do 1. aprila, na svom portalu postaviti unapred popunjenu prijavu na osnovu podataka iz službenih evidencija, a građani će biti obavezni da provere i dopune podatke ukoliko je to potrebno.

Za preduzetnike su propisani posebni rokovi za podnošenje poreskih prijava i poreskih bilansa, kao i obaveze prilikom početka, prekida ili prestanka obavljanja delatnosti.

Predlog zakona pod „ostalim prihodima“ podrazumeva prihode od izdavanja opreme, vozila i drugih pokretnih stvari, dobitke od igara na sreću, prihode od osiguranja života, prihode sportista i sportskih stručnjaka, prihode od pružanja ugostiteljskih usluga u domaćoj radinosti i seoskom turizmu, prihode pomoraca, kao i druge prihode koji nisu obuhvaćeni drugim poreskim kategorijama.

Kod izdavanja pokretnih stvari oporezivi prihod utvrđuje se nakon odbitka normiranih troškova od 20 odsto, dok poreski obveznik može tražiti priznavanje stvarnih troškova ako ih dokumentuje.

Dobici od igara na sreću oporezuju se, ali su od poreza oslobođeni pojedinačni dobici do 147.757 dinara, kao i dobici od posebnih igara na sreću, uključujući onlajn igre. Prihodi od osiguranja života oporezuju se na razliku između isplaćene naknade i prethodno uplaćenih premija osiguranja.

Za sportiste i sportske stručnjake oporezivi prihod čine različite naknade, stipendije, nagrade i transferi, pri čemu se priznaju normirani troškovi od 50 odsto.

Kod pružanja ugostiteljskih usluga u domaćoj radinosti i seoskom turizmu porez se obračunava prema broju ležajeva ili kamp parcela i kategoriji turističkog mesta. Pomorci koji rade za strane brodare plaćaju porez prema broju dana provedenih na brodu i vrsti posla, ali su oslobođeni poreza ako tokom godine na brodovima provedu više od 174 dana.

Među „drugim prihodima“ nalaze se prihodi po ugovoru o delu, dopunskom radu, članstvu u upravnim organima, naknade odbornicima, sudskim veštacima i tumačima, prihodi od prodaje sekundarnih sirovina, nagrade, učešće zaposlenih u dobiti, kao i prihodi od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda.

Posebno su uređeni prihodi preduzetnika i paušalaca koji u praksi rade gotovo isključivo za jednog nalogodavca, odnosno slučajevi takozvanog prikrivenog radnog odnosa. Ako je ispunjeno najmanje pet od devet zakonskih kriterijuma koji ukazuju na zavisnost od nalogodavca, ostvarena naknada smatraće se drugim prihodom i biće oporezovana po posebnim pravilima.

Osnovna poreska stopa na ostale prihode iznosi 20 odsto. Izuzetak su prihodi od osiguranja života, koji se oporezuju po stopi od 15 odsto, kao i prihodi pomoraca i pojedini prihodi koji se oporezuju samooporezivanjem, za koje važi stopa od 10 odsto.