Za koja preduzeća ne važe opšti rokovi za predaju finansijskih izveštaja?

Iako su rokovi za predaju redovnih i konsolidovanih finansijskih izveštaja za većinu kompanija već istekli tokom marta i aprila, deo privrednika u Srbiji tek ulazi u period finansijskog izveštavanja. Razlog leži u tome što ne posluju sve firme po kalendarskoj godini.

Za najveći broj preduzeća u Srbiji poslovna i poreska godina poklapaju se sa kalendarskom, pa se poslovni rezultati zaključuju 31. decembra. Međutim, zakon predviđa izuzetak koji određenim kompanijama omogućava da finansijske izveštaje i obračun poreza na dobit sastavljaju prema drugačijem obračunskom periodu.

Takva mogućnost nije otvorena za sve privredne subjekte. Poslovnu godinu različitu od kalendarske mogu da koriste isključivo zavisna pravna lica registrovana u Srbiji, pod uslovom da njihova matična kompanija posluje u inostranstvu i već primenjuje drugačiji poslovni ciklus.

Pored toga, neophodna je i formalna saglasnost države – odnosno Ministarstva finansija, a za pojedine subjekte iz oblasti tržišta kapitala i saglasnost Komisije za hartije od vrednosti.

Poreski savetnik Milan Radošević kaže da broj odobrenja nije veliki – svake godine nadležni organi izdaju rešenja kojima se dozvoljava prelazak na poslovnu godinu koja ne prati kalendarski ritam. Međutim, dobijanje saglasnosti nije administrativna formalnost.

„Kompanija koja želi ovakav režim mora da ispuni više uslova. Pre svega, da je registrovana u APR-u, da njeno matično društvo u inostranstvu zaista koristi drugačiju poslovnu godinu i da dostavi kompletnu dokumentaciju kojom to potvrđuje. Među obaveznim dokazima nalaze se podaci o vlasničkoj strukturi, registraciji u stranoj državi, vođenju poslovnih knjiga, finansijskim izveštajima matične firme i konsolidovanim izveštajima za poslednji obračunski period. Postupak podrazumeva i plaćanje republičke administrativne takse“, objašnjava Radošević.

Kada firma dobije odobrenje, pravila postaju dugoročna obaveza. Poslovna godina različita od kalendarske mora da se primenjuje najmanje pet godina od početka korišćenja ovog modela. To praktično znači da promena nije namenjena kratkoročnom prilagođavanju poslovnih rezultata, već usklađivanju sa međunarodnim grupacijama.

„Prva godina primene posebno je zahtevna jer podrazumeva dvostruko izveštavanje. Kompanija najpre sastavlja redovan godišnji finansijski izveštaj za prelazni period – od 1. januara do dana početka nove poslovne godine. Ako je reč o novoosnovanom društvu, izveštaj obuhvata period od osnivanja do početka primene novog sistema“, navodi Radošević.

Ti izveštaji se dostavljaju Agenciji za privredne registre u roku od tri meseca od datuma sastavljanja, zajedno sa statističkim izveštajem. U zavisnosti od veličine firme i pravne forme može postojati i obaveza dostavljanja dodatne dokumentacije, za šta je rok šest meseci od dana sastavljanja bilansa.

Obaveza dodatne dokumentacije ne važi za mikro i mala pravna lica, dok srednja i velika društva moraju da dostave dodatne priloge. Isto važi i za određene kategorije pravnih lica koje imaju posebne obaveze prema propisima.

Nakon prelaznog perioda sledi novi ciklus – sastavljanje finansijskog izveštaja za kompletnu poslovnu godinu koja više ne prati kalendar. Tada se ponovo podnose redovni godišnji finansijski izveštaji i statistički aneks, najkasnije tri meseca od dana bilansa.

„Kod većih sistema pravila postaju stroža. Dodatna dokumentacija uz finansijske izveštaje obavezna je za srednja i velika pravna lica, javna akcionarska društva i matična društva koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih izveštaja“, kaže naš sagovornik.

Poseban režim važi i za konsolidovane finansijske izveštaje. Kompanije koje posluju po poslovnoj godini različitoj od kalendarske moraju konsolidovani godišnji finansijski izveštaj da dostave najkasnije četiri meseca od dana bilansa, dok je rok za prateću dokumentaciju sedam meseci.

Promena poslovne godine istovremeno utiče i na poreske obaveze. Kada postoji odobrenje Ministarstva finansija ili Komisije za hartije od vrednosti, isti obračunski period može da postane i poreski period za obračun poreza na dobit.

Da bi se to primenilo, potrebno je dodatno rešenje nadležnog poreskog organa kojim se odobrava novi poreski period. Taj period mora trajati 12 meseci, a njegova primena je takođe obavezna najmanje pet godina.

Prema rečima poreskog savetnika to znači da firme prvo obračunavaju porez na dobit za prelazni period – od 1. januara do početka novog poreskog ciklusa. Za taj obračun podnose poresku prijavu i poreski bilans, i to u roku od deset dana nakon isteka roka za podnošenje finansijskih izveštaja.

Nakon toga sledi redovan obračun poreza na dobit za celu novu poslovnu godinu. Poreska prijava, poreski bilans i prateći obrasci podnose se u roku od 180 dana od završetka poreskog perioda.

„Po isteku obaveznog petogodišnjeg perioda kompanije imaju izbor – mogu da zatraže produženje primene poslovne i poreske godine različite od kalendarske za narednih pet godina ili da se vrate standardnom modelu obračuna koji prati kalendarsku godinu“, zaključuje poreski savetnik Milan Radošević.