Tržište automobila posustaje, nova poskupljenja izvesna od jeseni?

Auto-industrija se u poslednje dve do tri godine bori da održi nivo proizvodnje vozila koji ne bi doveo do velikih oscilacija na tržištu, u smislu ponude, ali i cena.

Ipak, pandemija korona virusa, a potom i rat u Ukrajini, doveli su do još veće zabrinutosti ljudi iz ovog sektora, jer prodaja automobila je u padu i taj trend se nastavlja.

„Potražnja za vozilima postoji, ali statistika prodaje u Srbiji govori da je broj isporučenih vozila u padu u odnosu na prošlu godinu, i to blizu 10 odsto. Statistika za evropsko tržište je još dramatičnija – prodaja u Evropi je u padu 20 odsto i više“, kaže za Biznis.rs generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Aleksandra Graovac.

Ovi podaci ne treba da čude jer se logično nameće i poskupljenje automobila usled rastuće inflacije, koja je iz meseca u mesec sve veća.

„Cene vozila su porasle od 15 do 25 odsto u zavisnosti od brenda. To nije tako jednostavan parametar, jer zavisi od više faktora, kao što su pooštrenje sigurnosnih standarda i sve veći paketi osnovne aktivne i pasivne sigurnosti, nove tehnologije za povezanost i multimediju, pa na kraju i veća potražnja u odnosu na ponudu. Sve su to faktori koji su u poslednje dve do tri godine doveli do rasta cena kako novih, tako posledično i polovnih automobila“, objašnjava Graovac.

Još uvek je otežana i isporuka vozila, te se na već rezervisan i plaćen automobil čeka od šest meseci do godinu i više dana.

Naša sagovornica kaže da određeni proizvođači na koje su manje uticali spoljni faktori, kao što je nestašica čipova i rat u Rusiji i Ukrajini, uspevaju da isporuče vozila u okviru šest meseci, dok ima situacija da se nova vozila čekaju godinu dana, a možda i više.

Što se tiče jeseni i prognoza šta će se dešavati na ovom tržištu, one nisu optimistične iz razumljivih razloga. Ugroženosti tržišta klasičnih vozila doprinosi i pritisak ka elektrifikaciji, kaže Graovac.

„Tržište automobila je ugroženo trenutnom globalnom situacijom iz više razloga. Veliki pritisak ka ‘elektrifikaciji’, a sa druge strane nestašica energenata i delova za prvu ugradnju, doveli su do već veoma napete situacije za proizvođače automobila. Dalje poskupljenje zbog troškova transporta i špedicije, kao i novih standarda proizvodnje je izvesno, ali nije zahvalno tvrditi da ukoliko dođe do smanjenja pritiska u bilo kom od globalnih faktora neće doći do stabilizacije tržišta“, objašnjava naša sagovornica i dodaje da je naše tržište i dalje najveći konzument polovnih automobila iz Evrope, gde se osim rasta cena ne vidi pad uvoza i registracija.

Interesovanje za kupovinu e-vozila ne treba da čudi, jer se očekuje potpuna zabrana dizel i benzin vozila u Evropskoj uniji do 2035. godine.

U svetu se takođe intenzivno radi na uvođenju električnih vozila u saobraćaj, pre svega zbog zaštite životne sredine.