ponovo veće interesovanje zemalja za ovu vrstu energije

U Parizu nastaje alijansa za podsticanje povratka nuklearne energetike

BiznisSvet

28.9.2023 18:07 Autor: Redakcija Biznis.rs 2

U Parizu nastaje alijansa za podsticanje povratka nuklearne energetike U Parizu nastaje alijansa za podsticanje povratka nuklearne energetike
Dvadesetak ministara okupilo se u četvrtak u Parizu na poziv Vlade Francuske i OECD-a da bi radili na ubrzanju povratka nuklearne energetike i podstakli međunarodne... U Parizu nastaje alijansa za podsticanje povratka nuklearne energetike

Dvadesetak ministara okupilo se u četvrtak u Parizu na poziv Vlade Francuske i OECD-a da bi radili na ubrzanju povratka nuklearne energetike i podstakli međunarodne institucije da to finansiraju.

Prisustvovali su Japan, Kanada, Sjedinjene Američke Države, Južna Koreja, Velika Britanija, članice Evropske unije: Češka, Poljska, Rumunija, Švedska i druge, pre svega istočnevropske države, kao i industrijski giganti u nuklearnom sektoru, od francuskog EDF-a do američkog „Vestinghausa“, do korejske KHNP i japanskog „Micubišija“, prenosi Beta.

Dok se otvara „prozor mogućnosti“ za nuklearni sektor, „moramo biti praktični, ali moramo da radimo brzo“, poručio je na otvaranju konferencije generalni direktor Agencije za energetiku za nuklearnu energiju OECD-a (NEA), Vilijam D. Magvud (William D. Magwood).

„Nuklearna energetika je glavna prednost i za našu energetsku bezbednost, ali i za naše klimatske obaveze, neutralnosti proizvodnje ugljenika do 2050. godine“, istakla je francuska ministarka za tranziciju energije Anjes Panije-Runaše (Agnès Pannier-Runacher).

Konferencija je priređena u vreme kada je niz zemalja ponovo zainteresovan za nuklearne elektrane i zbog klimatske krize i energetskih tenzija pogoršanih ruskim ratom u Ukrajini.

Očekuje se da će ministarska deklaracija podvući „neophodnost“ – po njenim potpisnicima, nuklearnog „alata“ u „energetskoj tranziciji“ jer su u tom slučaju male emisije CO2 po kilovat-satu struje iz nuklearnih elektrana, navedeno je na konferenciji.

Poziv na primenu tog izvora takođe treba da „ohrabri multilateralne razvojne banke, međunarodne finansijske institucije i regionalne organizacije, na primer Evropsku uniju, da finansiraju nuklearnu energiju“. Više nego industrijski, to je pre svega „politički savez“, podvlačeno je u Parizu.

Foto: Unsplash.com

Francuska, „najnuklearizovanija zemlja“ sveta po glavi stanovnika (56 reaktora na 68 miliona stanovnika), postala je evropska predvodnica ponovnog pokretanja nuklearnih elektrana, na čelu je „evropskog nuklearnog saveza“ koji će težiti teškim pregovorima o reforma tržišta električne energije EU.

Francuska ministarka se sastala i sa italijanskim kolegom u četvrtak ujutru, u vreme kada bi Italija, pošto je napustila nuklearnu energiju posle Černobila (1986), mogla da preispita ovu opciju.

Okupljajući posebno istočnoevropske zemlje, „ova alijansa takođe želi da izgradi industrijsku saradnju da bi prekinula zavisnost“ od Rusije, navedeno je na konferenciji u Parizu.

Neposredno pre otvaranja konferencije u Parizu, desetak aktivista Grinpisa istaklo je transparent na krovu zgrade OECD-a da bi osudilo „klimatsku diverziju“. Policija ih je mirno udaljila.

„Svedoci smo povratka nuklearne energije u svetu“, rekao je novinarima sredinom septembra Fatih Birol, direktor Međunarodne energetske agencije (IEA), agencije OECD-a, i naveo Japan, Kanadu, Finsku, Švedsku, Kinu, i SAD.

Po Agenciji za nuklearnu energiju, globalni nuklearni kapaciteti bi trebalo da se udvostruče ili čak utrostruče do 2050. godine da bi se ispunili ciljevi „neutralnosti ugljenika“ kombinovanjem postojećih reaktora, reaktora nove generacije i malih modularnih reaktora (SMR), koji se projektuju.

Ali ponovno pokretanje nuklearne energetike koja je pala u nemilost posle katastrofe u japanskoj elektrani Fukušima (2011), donosi mnoge izazove: kursevi za obuku, lanci snabdevanja, nalaženje finansiranja za dugotrajne i skupe projekte, dok se količina energije koja nastaje uz mali sadržaj ugljenika mora masovno povećati počevši od ove decenije da bi se ograničilo globalno zagrevanje.

Godine 2022. pušteno je u rad 7,9 gigavata nuklearnog kapaciteta, što predstavlja povećanje od 40 odsto u novim instalacijama u odnosu na 2021. Većina početaka izgradnje poslednjih godina je u Kini, za domaće tržište, i u Rusiji gde se tako struja proizvodi za nekoliko zemalja.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.