Ugalj i dalje dominantan izvor struje, vetroelektrane stiču sve veći udeo

Tokom 2022. godine na našoj planeti proizvedeno je 29.165,2 teravat-časa (TWh) električne energije, što je povećanje od 2,3 odsto u odnosu na godinu dana ranije.

Iako smatran “prljavim energentom”, ugalj i dalje dominira, i predstavljao je izvor za 35,4 odsto globalne proizvodnje struje, dok je na drugom mestu bio prirodni gas sa 22,7 odsto, a na trećem su hidroenergetski izvori sa 14,9 odsto.

Energetski institut (EI) je u najnovijem godišnjem statističkom izveštaju izlistao upotrebu energenata u svetu, i analizirao aktuelne trendove. Reč je o strukovnom međunarodnom institutu sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji je nastao 2003. godine spajanjem Instituta za energiju i Instituta za petrolej. U izradi statističkog godišnjaka učestvovale su i analitičke kuće KPMG i Kearney.

EI je saopštio da više od tri četvrtine globalne električne energije proizvedene iz uglja potiče iz samo tri zemlje. Reč je o Kini (53,3 odsto globalne potražnje za ugljem), zatim Indiji (13,6 odsto) i Sjedinjenim Američkim Državama (8,9 odsto).

Od potpisivanja prvog globalnog sporazuma o klimi u japanskom gradu Kjotu 1997. godine, proizvodnja struje iz uglja zapravo je porasla 91,2 odsto zaključno sa prošlom godinom, umesto da bude smanjena.

“Svedoci smo da i dalje rastu opasni uticaji klimatskih promena na svim kontinentima. I uprkos širokom konsenzusu o potrebi dostizanja neto nulte emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, u energetskom sektoru ona se i dalje kreće u pogrešnom smeru”, prokomentarisala je predsednica EI, Džulijet Davenport (Juliet Davenport).

Ipak, mogu se izvući i neki pozitivni zaključci. U 2022. godini obnovljivi izvori energije, kao što su vetar, solarna i geotermalna energija, predstavljali su 14,4 odsto ukupne proizvodnje električne energije sa izuzetnom godišnjom stopom rasta od 14,7 odsto.

Posmatrajući sve izvore energije, vetroelektrane beleže ubedljivo najveću stopu rasta. Nasuprot tome, neobnovljivi izvori energije, oni iz fosilnih i nuklearnih goriva, zbirno su ostvarili samo 0,4 odsto, no sa značajno veće početne pozicije.

Najveći “gubitaš” predstavlja segment nuklearne energije, koji je doživeo pad od 4,0 procenta. Kao glavni uzročnici ovakvog trenda ističu se zatvaranja atomskih centrala u Francuskoj, ali i situacija oko nuklearke Zaporožje u čijem neposrednom okruženju se vode ratni sukobi.

Ako se pogledaju udeli u “energetskom miksu” od 2008. godine naovamo, obnovljivi izvori su skočili sa ispod pet odsto na 14,4 odsto, nafta i mazut i ugalj su u padu, dok je gas poprilično stabilan, i čak sa povremenim periodima blagog rasta.