Zaposleni koji ne rade za stolom sve spremniji za promenu posla

Rad od kuće je pod pandemijom korona virusa postao nešto što milioni podrazumevaju. Međutim, mnogo više zaposlenih ne radi za stolom i nema taj benefit. Novo međunarodno istraživanje otkriva frustraciju fabričkih i medicinskih radnika, vozača, prodavaca, ugostitelja i drugih koji sve vreme moraju da odlaze na posao.

Konsultantska grupacija Boston (BCG) navodi da simptome takozvanog sagorevanja (burnout) na radnom mestu pre svega iskazuju mlađi, koji naširoko razmišljaju o promeni profesije, prenosi DPA.

BCG, koja redovno istražuje teme zapošljavanja i radne atmosfere, u oktobru je anketirala 4.668 zaposlenih u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama.

Više od polovine svih ispitanika, njih 53 odsto, ističu da se osećaju potpuno iscrpljeno. Udeo u Nemačkoj je sa 48 odsto bio nešto manji. BCG nije naveo poređenje sa zaposlenima koji rade od kuće.

Velikih 43 procenta onih koji ne rade za stolom spremno je da promeni posao, mada ih samo šest odsto, a u Nemačkoj pet, aktivno traži novo zaposlenje. Najviše nezadovoljnih radi u maloprodaji, zdravstvu i transportu i logistici.

Centralna tačka nezadovoljstva je ista u sve četiri države, samo se procenti donekle razlikuju – slaba plata. Prosek je 38 odsto, a u Nemačkoj je zaradom nezadovoljnih bilo za jedan procentni poen manje.

BCG ocenjuje da zaposlene na potragu za novim radnim mestom često podstiču i drugi faktori. Većini je, naime, važno da osete da ih poslodavac ceni i pošteno tretira. Tri petine anketiranih navelo da je zadovoljno zaposlenjem.

Mišljenje je podeljeno po pitanju efekta pandemije korona virusa na procenu sopstvenog posla: 28 procenata ispitanika je manje zadovoljno nego što je bilo pre tri godine, a 15 odsto je navelo suprotno.