Broj zaposlenih koji rade od kuće u EU rastao i u 2021. godini

Broj zaposlenih u Evropskoj uniji koji rade od kuće više se nego udvostručio u 2020. godini, pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat). Udeo zaposlenih koji uglavnom rade od kuće porastao je za osam procentnih poena (pp) između 2019. i 2021. godine.

U izveštaju Eurostata naglašeno je da je tokom 2019. godine otprilike jedan od 20 zaposlenih uglavnom radio od kuće, odnosno njih 5,5 odsto. Reč je o zaposlenima koji imaju od 20 do 64 godina.

Takođe, uticaj pandemije korona virusa bio je više nego očigledan, jer je udeo zaposlenih koji su radili od kuće u 2020. godini skočio na 12,3 odsto. Do rasta procenta ljudi koji rade „remote“ došlo je i u 2021. godini, ali u manjoj meri, te sada taj procenat iznosi 13,5.

Iz Eurostata su istakli da je u Stokholmu, glavnom regionu Švedske, dvoje od petoro zaposlenih ljudi (ili 40,5 odsto) u prošloj godini uglavnom radilo na daljinu. 

Fleksibilnost najveći benefit korona krize

Agencija Chapter 4 objavila je u aprilu ove godine anketu u kojoj su učestvovali zaposleni iz kompanija širom Srbije. Pokazalo se da je rad od kuće negativno uticao na povezanost zaposlenih (što smatra više od 38 odsto ispitanika), kao i da je integrisanost timova manja nego što je bila, što negativno utiče na timski duh. Prema oceni anketiranih, integracija je posebno otežana novim članovima tima.

Ipak, ispitanici navode da je time povećan stepen efikasnosti i saradnje među zaposlenima (19 odsto), kao i transparentnost (15,2 procenta). Najvećim benefitom transformacije poslovanja usled pandemije ispitanici smatraju fleksibilnost (60,6 odsto), zatim brže digitalizovanje poslovanja (49 procenata ispitanih), manje troškove (46,2 odsto), kao i bolje balansiranje privatnog života i poslovnih obaveza (38,5 procenata).

Skoro 50 odsto ispitanika smatralo je da je glavni negativan efekat transformacije poslovanja otežano građenje odnosa sa članovima tima. Isti procenat naveo je pritisak na mentalno zdravlje. Pad motivacije zaposlenih istakla je oko trećina ispitanika, a nedefinisano radno vreme i lošije planiranje bilo je prisutno u odgovorima oko 30 odsto ispitanih.

Anketirani su kao sledeću fazu transformacije modela rada do kraja ove godine videli u više korporativnih događaja i okupljanja, više društveno-odgovornih i projekata solidarnosti, ali i dalje investiranje u digitalizovanje poslovanja. Zatim sledi više projekata usmerenih na brigu o zaposlenima i timski duh i otvorenu mogućnost rada izvan kancelarije (remote).

Potpuni povratak u kancelarije predviđalo je tada nešto manje od trećine ispitanika. Kada je reč o ličnom utisku, više od polovine ispitanika smatralo je da su se veoma dobro snašli u uslovima izmenjene poslovne realnosti. Jedna četvrtina je svoj učinak smatrala odličnim, a 21 odsto dobrim.

Introvertnim osobama najviše odgovara rad „remote“

Kako je ranije objasnila lekar specijalista psihijatrije i psihoterapeutkinja dr Aleksandra Bubera Ninić, osobama koje su introvertne više odgovaraju okolnosti u kojima mogu da se povuku, da imaju svoj privatan prostor i da neometano rade svoj posao.

„Ovo je teško, pa gotovo i nemoguće, izvesti u uslovima kancelarisjkog poslovanja, pogotovo kada pričamo o velikim kancelarijama koje rade po principu ’otvorenog prostora’ (open space), gde je zapravo jedna jako velika prostorija podeljena samo provizornim pregradama i stalno čujete i vidite druge ljude“, ocenila je naša sagovornica.

Ipak, prema njenim rečima, osobama koje dobro funkcionišu u timovima, sastancima i stalnoj komunikaciji, ova situacija nikako ne odgovara, kao ni njenim pacijentima koji se osećaju uskraćeno ukoliko ne mogu da dolaze na seanse ’uživo’.

„Oni će se često žaliti na veliku napetost, povećan pritisak pri radu od kuće, te da doživljavaju da ’posao razvuku na ceo dan i da ga opet nisu završili’, zbog čega relativno brzo postanu frustrirani i nezadovoljni. Ovakvim osobama struktura dana, satnica i okviri poslovnog prostora jako nedostaju i teško se bez toga same organizuju“, otkriva Bubera Ninić.

Ona je zaključila da je idealna situacija da se ispita kome šta odgovara među zaposlenima i da se u skladu sa tim napravi raspored radnih mesta, prostorija, dnevni raspored, a nekim zaposlenima omogući rad od kuće.