Zbog visokih cena struje auto-industrija se seli iz Evrope u SAD

Visoke cene energije i velike birokratske prepreke utiču na proizvođače automobila. Oni sve više ulažu u Sjedinjene Američke Države, koje visokim subvencijama promovišu ekspanziju elektromobilnosti.

„Nećemo da premeštamo postojeću proizvodnju u SAD, ali veća je verovatnoća da ćemo sledeće fabrike da izgradimo u Americi. Postoji rizik da Evropa izgubi od te preraspodele.“

Ta izjava Klausa Rozenfelda (Klaus Rosenfeld), šefa kompanije Schaeffler, četvrtog po veličini nemačkog dobavljača za automobilsku industriju s više od 80.000 zaposlenih širom sveta, odražava važan trend: autoindustrija sve više premešta svoju proizvodnju iz Nemačke i drugih delova Evrope u Kinu i Severnu Ameriku.

„Postoji mnogo razloga zašto automobilska industrija napušta Nemačku i Evropu“, kažu iz konsultantske kuće Berylls Strategy Advisors, specijalizovanoj za autoindustriju. Glavni razlog za preseljenje su visoki troškovi energije: nivo cene struje u EU dva do tri puta je veći nego u SAD, piše Danas.

„Ali i stroži regulatorni zahtevi kojima je industrija u EU i Nemačkoj izložena, takođe idu u prilog preseljenju. A naravno, primamljive su i privlačnije subvencije koje se trenutno nude u SAD.“ Te milijarde subvencija, međutim, povezane su s klimatskim tehnologijama, kao što je elektromobilnost.

Američki predsednik Bajden najavio je 13. septembra prošle godine Zakon o smanjenju inflacije koji predviđa velike subvencije i za proizvodnju ekološki prihvatljivih vozila.

Kao rezultat planova za iseljavanje, a prema aktuelnoj analizi kuće Berylls, predviđeni broj jedinica za period proizvodnje 2023-2029 u Evropi značajno opada. Selidbe su takođe i uzrok velikog broja pozitivnijih prognoza za ostale regione sveta. Očekuje se čak i rast globalne proizvodnje vozila, iako manje nego što se predviđalo 2021.

Gubitak 100.000 radnih mesta u Nemačkoj

Prema analizi, između Nemačke i Severne Amerike u narednim godinama postojaće razlika u proizvodnji od oko četiri miliona vozila. Preseljenja, poput onih koje su nedavno najavili Audi i Ford, taj trend bi čak i pojačala. Zbog toga se predviđaju gubici do 100.000 direktno pogođenih radnih mesta i pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Nemačkoj od 0,6 procentnih poena u 2029. godini.

„Ovde je to skoro pet odsto BDP, što znači da će pad posebno uticati na nemačku privredu. Osim toga, opada i konkurentska prednost nemačkih proizvođača i dobavljača delova, koja se uglavnom povezivala sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem”, navode stručnjaci.

Amerika bi takođe trebalo da vozi električne automobile

Ti motori su, međutim, još malo pa stvar prošlosti. Pored digitalizacije, ekspanzija alternativnih pogona jedan je od megatrendova u autoindustriji. U SAD se takođe nazire kraj takve vrste motora, iako ipak sporije nego u Evropi ili Kini. Poređenja radi, trenutno su oko 14 odsto novregistrovanih automobila u Nemačkoj – električna vozila. U Kini, najvećem tržištu električnih automobila na svetu, čak 21 odsto. S druge strane, u SAD ih je manje od šest procenata.

To bi, međutim, u bliskoj budućnosti moglo dramatično da se promeni.

„Prošla su vremena kada su električna vozila bila fenomen ograničen na zapadnu obalu SAD“, kaže američki stručnjak za tržište automobila i partner kući Berylls.

Osnovni izazov za nemačke kompanije biće da procene specifične potrebe američkih kupaca koji nisu baš upoznati s elektromobilnošću. To uključuje i posebne modele vozila.

„Za razliku od Evrope, terenska vozila i pikap-kamioneti činiće više od 75 odsto tržišta čistih elektro-automobila. Na američkom tržištu, najrpdavaniji model ostaje Fordov kamionet F-150”, navodi se u analizi.