Težak period za poslovanje hostela, veća poseta moguća za praznike

„Hosteli su prošli kroz težak period zbog epidemije i tek sada pred Novu godinu je malo bolja situacija i mogu se videti određeni pomaci u interesovanju turista“, kaže za Biznis.rs generalni sekretar Ferijalnog i hostelskog saveza Srbije Žarko Gvero.

Ferijalni i hostelski savez u svom udruženju ima 15 hostela sa kapacitetom od 2.200 ležajeva (1.000 stalnih i 1.200 sezonskih), sa prosečnom cenom prenoćišta od 10 evra po osobi. Savez je član međunarodnog udruženja Hostelling International i svi kapaciteti članstva moraju da ispunjavaju propisane standarde o nivou pružanja usluga.

„Daleko smo od interesovanja i popunjenosti kapaciteta koji su bili pre epidemije. Za Novu godinu imamo najavu nešto veće posete, najčešći gosti su iz regiona“, navodi Gvero.

Naš sagovornik ističe da je veliki broj hostela prilagodio poslovanje nakon uredbe gradskog Sekretarijata za privredu, kada je propisano da u stambenim zgradama mogu da rade samo kategorisani smeštaji ili uz dozvolu skupštine stanara.

„Kao udruženje smo tražili da se i hosteli kategorišu prema standardima međunarodne organizacije Hostelling International kako bi se izbegli problemi u poslovanju, ali je procena nadležnih ipak bila da hosteli ostanu nekategorizovani i onda je Grad napravio uredbu za takve objekte. Čak su i neki od najpoznatijih hostela bili prinuđeni da se zbog uredbe prijave kao prenoćišta, ali su u suštini nastavili da rade kao hosteli“, objašnjava Gvero.

On podseća da je na Radnoj grupi tražio da se izađe u susret objektima koji su uložili značajna sredstva u renoviranje smeštaja i opremu i da im se omogući nastavak rada. Uredba je i dalje na snazi i svi hosteli su se prilagodili traženom načinu poslovanja.

Gvero naglašava da su kao organizacija u stalnom kontaktu sa kolegama iz Evrope i sveta, pre svega preko međunarodnih skupova gde se razmenjuju iskustva.

„Na sastanku međunarodnog udruženja u Barseloni saznali smo da se svuda u svetu vlasnici hostela suočavaju sa istim problemima koji su nastali u vreme epidemije i da su, kao što je slučaj i kod nas, opstali zahvaljujući državnim subvencijama“, prenosi Gvero.

On kaže da su na svetskom nivou pojedini objekti sa većim smeštajnim kapacitetima korišćeni za potrebe karantina u najtežim trenucima epidemije, kao na primer u Izraelu.

„Kod nas hosteli funkcionišu više po principu ulaganja ljudi bliskih po prijateljskoj ili porodičnoj osnovi, bez dodatnih troškova za zaposlene, tako da su lakše opstali jer nije bilo izdataka za saradnike. Jedini teret bio je fiksni iznos zakupa gde su u mnogim slučajevima vlasnici izlazili u susret u kada nije bilo gostiju“, precizira Gvero i dodaje da ipak ima izuzetaka, odnosno hostela koji su zapošljavali i prijavljivali radnike.

Naš sagovornik zaključuje da se u hostelima ne planira organizovani doček Nove godine i da se sve svodi na provod u individualnoj režiji ili na posetu najavljenim gradskim proslavama na trgovima.