U Avganistanu će do polovine 2022. godine broj zaposlenih žena biti niži za 21 odsto

Pre nekoliko meseci, pre nego što je pokret islamista preuzeo vlast u Avganistanu, u krojačkoj radnji mlade preduzetnice Sohajle Nori (Sohaila Noori) bilo je zaposleno 80 osoba, uglavnom žena. Taj broj je sada spao na 30.

Kako kaže Nori u intervjuu za Reuters, ranije je bilo toliko posla i toliko različitih ugovora da nije morala da razmišlja kako će isplatiti svoje krojačice i ostale radnike. Trenutno, međutim, nema nijedan novi ugovor.

Uzimajući u obzir krizu u kojoj se našla avganistanska ekonomija, pri čemu su milijarde dolara pomoći i rezerve ostale izvan granica ove zemlje, a obični ljudi jedva da imaju novca za osnovne potrebe, biznisi kao što je krojačka radnja Sohajle Nori bore se da ostanu na površini.

Da stvar bude još gora, islamisti dozvoljavaju ženama da rade samo prema njihovom tumačenju islamskog zakona, pa mnoge od njih napuštaju poslove u strahu od kažnjavanja, piše Reuters.  

Prava za koja su se žene u ovoj zemlji godinama borile sada su im ponovo uskraćena, a izveštaji internacionalnih eksperata za ljudska prava i radnih organizacija su ove nedelje ukazali na nepovoljnu situaciju kada je u pitanju zapošljavanje žena i njihovo učešće u javnom životu.

Ekonomska kriza koja potresa ovu državu i za koju se predviđa da će u narednim mesecima dovesti do siromaštva gotovo čitavu naciju, ostavlja nesrazmerno veće posledice na žene.

Procenjuje se da je u Avganistanu broj zaposlenih žena pao za 16 odsto u trećem kvartalu prošle godine, dok je broj muškaraca koji rade u istom periodu bio niži za šest odsto, navodi se u izveštaju Međunarodne organizacije rada (ILO).

Broj zaposlenih žena u ovoj državi će, kako se predviđa, biti do sredine 2022. godine niži za 21 odsto ukoliko se trenutna situacija ne promeni, navode analitičari iz ILO.

Ne treba zanemariti ni podatak da u nekim slučajevima žene izdržavaju čitavu porodicu, te da neke od tih porodica pokušavaju da prežive sa prihodima od samo 10 dolara mesečno.