U Beogradu još ima mesta za nove tržne centre

„Beograd je sa ukupnom ponudom od 542.000 kvadrata bruto površine za izdavanje tržnih centara dostigao gradove poput Bratislave i Zagreba po pitanju ukupne ponude. Ti gradovi su manji od Beograda po pitanju populacije, pa je njihova ponuda na 1.000 stanovnika značajno veća“, kaže za Biznis.rs Tamara Kostadinović, rukovodilac sektora za istraživanje tržišta kompanije CBS International, deo Cushman & Wakefield grupe.

Kako navodi, tokom 2020. godine u Beogradu su otvorena dva tržna centra – kompanija MPC je otvorila tržni centar BEO ukupne kvadrature 43.000 m2, dok je u oktobru ukupna ponuda obogaćena za još 93.000 kvadratnih metara otvaranjem najvećeg tržnog centra u regionu, tržnog centra Galerija u okviru projekta Beograd na vodi.

„Tržište verovatno još uvek nije doživelo svoj maksimum. Trebaće nam još tržnih centara jer naša trgovina po statistici nije u srazmeri sa brojem stanovnika u odnosu na neke druge razvijenije zemlje. Tako će verovatno biti otvaranja novih“, ističe za Biznis.rs ekspert za strana ulaganja Milan Kovačević, ali i upozorava da smo morali naći način da i domaći kapital u većoj meri otvara ovakve objekte.

Za razliku od većine evropskih zemalja, gde su većim delom prošle godine radile samo prehrambene prodavnice i apoteke, u Srbiji je i pored skraćenja radnog vremena u tržnim centrima aktivnost nastavljena normalnim tokom. Ipak, broj posetilaca se smanjio u svim formatima, a najviše su bili pogođeni upravo tržni centri, kao i pešačke zone koje u značajnoj meri zavise i od turista. Zbog arhitekture otvorenog tipa, retail parkovi su formati u kojima se najčešće kupovalo, te su ostali otporni na pad broja posetilaca.

„Sve je to uticalo na investitore da primene različite cenovne strategije, koje su uključivale uvođenje plaćanja obrtne rente koja direktno zavisi od prometa ili perioda neplaćanja zakupa“, ističe Tamara Kostadinović i dodaje da se fokus tržišta maloprodajnog prostora polako pomera sa Beograda i na druge gradove u Srbiji.

U poslednje vreme i gradovi, poput Inđije, Pančeva, Šapca, Čačka, Subotice, Zrenjanina takođe privlače investitore i beleže značajniji razvoj tržišta maloprodajnih prostora, najčešće kroz izgradnju retail parkova. Retail parkovi predvode razvoj maloprodajnog tržišta širom Srbije, a zanimljivo je napomenuti da trenutno postoji 33 retail parka u 24 grada Srbije, napominje naša sagovornica.

Milan Kovačević je ubeđen da tržište nije zasićeno i da će Beogradu zbog rasta biti potrebno još tržnih centara, ali i da treba obratiti pažnju na druge sredine jer u njima nema dovoljno konkurencije u ponudi i dobro bi došlo otvaranje novih trgovinskih radnji.

Koliko je ovo uspešan biznis pokazuju podaci koje je predstavio BIG Shopping Centers Ltd, većinski akcionar BIG CEE. Ova kompanija je uspešno obezbedila oko 55 miliona evra kroz emisiju obezbeđenih obveznica na izraelskoj berzi hartija od vrednosti putem refinansiranja sledećih šoping centara: BIG Fashion Kragujevac, BIG Kruševac i BIG Fashion Outlet Inđija, saopštili su iz BIG Shopping Centers Ltd i dodali da je potražnja za obveznicama skoro pet puta premašila planirani iznos.

Sredstva prikupljena na ovaj način planiraju da upotrebe za dalju ekspanziju u Srbiji i regionu Balkana.

„Veoma smo ponosni zbog poverenja koje je izraelsko tržište iskazalo prema našim nepokretnostima u Srbiji, što se vidi kroz odličnu realizaciju sredstava koja je prikupila Grupa“, prenela je kompanija izjavu Alona Bargiora, finansijskog direktora BIG CEE Srbija.