U Kolumbiji otvoren centar za očuvanje tropskih poljoprivrednih kultura

Ekstremni vremenski uslovi pogađaju poljoprivredne kulture širom sveta, pa postaje sve važnije obezbediti kako prehrambene sisteme, tako i dobrobit farmera.

Upravo zbog toga, prošlog meseca u Kolumbiji je otvorena banka biljnog semena po imenu Future Seeds. U pitanju je najveća kolekcija pasulja, kasave (ili manioke) i stočarske hrane iz tropskih predela.

Ova “biblioteka semenki” takođe uključuje i centar koji se bavi istraživanjima vezanim za otpornost na klimatske promene kao i zaštitu životne sredine.

Future Seeds je, kako navodi operativna direktorka Marsela Santaelja (Marcela Santaella), mesto na kome se može upoznati čitava nauka o semenkama. Džef Bezos (Jeff Bezos) je već donirao 17 miliona dolara u razvoj ove banke gena, piše Quartz.

Prilikom istraživanja, stručnjaci zaposleni u Future Seeds koriste visoku tehnologiju kako bi razumeli genetiku biljaka i njihove načine adaptacije.

“Koristićemo najnoviju tehnologiju sekvenciranja koja uključuje robotiku i veštačku inteligenciju, integrisanu sa fenotipizacijom kako bismo maksimalno povećali naše znanje o osobinama (biljaka) vezanim za klimatske promene”, navodi šef odeljenja za prehranu i zdravlje useva u Future Seeds Džo Tomi (Joe Thome).

Banka gena je takođe postala partner razvojnoj kompaniji X Development. Ova saradnja uključuje rad na pilot vozilu Mineral Rover, vrsti poljoprivrednog pomagala koje analizira kvalitet zemljišta.

Future Seeds trenutno ima oko 67.000 različitih uzoraka koji uključuju pasulj, manioku i više vrsta trava. Uzorci su klasifikovani u grupe, u skladu sa vrstom ili načinom uzgoja. Semenke uglavnom vode poreklo iz tropskih klima širom sveta.

Kontinuiranim investiranjem u Future Seeds biće moguća i obimnija istraživanja i širenje kolekcije. Poljoprivredni inženjer Huan Gonzalez (Juan Gonzalez) nada se da će uspeti da dođu do semena različitih vrsta biljaka pre nego što izumru.

On navodi da seča šuma u kombinaciji sa infrastukturnim projektima i gajenjem isključivo jedne kulture (single-crop farming) pretvara očuvanje retkih vrsta u trku s vremenom.

Santaelja je istakla da je zaštita biodiverziteta važna jer ne znamo kakvi nas izazovi očekuju u narednih 50 ili 100 godina. Pronalaženje vrsta biljaka otpornih na bolesti jedna je od najvažnijih stvari, a tek nakon toga se može govoriti o prinosu.