U slobodnim zonama u Srbiji tokom 2020. godine radilo više od 40.000 ljudi

Prošla godina bila je jedna od najtežih u slobodnim zonama u Srbiji, ali ohrabruje činjenica da je ovo bila jedna od najuspešnijih investicionih godina, kao i da je prvi put od formiranja slobodnih zona u našoj zemlji broj zaposlenih u njima premašio broj od 40.000 radnika, kažu za Biznis.rs iz Uprave za slobodne zone Ministarstva finansija.

„Obim investicionih ulaganja u slobodnim zonama u 2020. godini iznosio je 256.655.110 evra i u odnosu na 2019. godinu povećan je za 71.801.824 evra (38,84 odsto). Treba istaći da je trend rasta broja proizvodnih korisnika u slobodnim zonama takođe nastavljen. Broj kompanija iz zemalja, pre svega Evropske unije i NR Kine kontinuirano raste. Te kompanije sa sobom donose najsofisticiraniju opremu, pripremajući i obučavajući svoje zaposlene, te tako opravdavaju koncept slobodnih zona kao najsavremenijih i najmodernijih delova privrede. Primetno je i da kompanije u slobodnim zonama sve više zapošljavaju stručne i visokoobrazovane kadrove za rad u složenim proizvodnim procesima“, ističu iz Uprave.

Kako navode naši sagovornici, za vreme pandemije korona virusa u slobodnim zonama u Srbiji ipak nije bilo većih turbulencija. Dešavanja tokom poslednjih godinu i po dana nisu uticala na poslovanje u ovom segmentu, a broj korisnika čak je porastao za 11 kompanija, odnosno 5,39 odsto.

„U 2020. godini slobodne zone su imale ukupno 215 korisnika, od čega 173 domaća, a 42 strana. Od ukupnog broja korisnika slobodnih zona, 92 su proizvodne kompanije (42,80 odsto), dok se 123 korisnika (57,20 procenata) bavi trgovinom robe i uslužnom delatnošću. Najveći broj zaposlenih je kod korisnika slobodnih zona koji se bave proizvodnjom – 39.437 radnika (98,52 procenata), što slobodne zone profiliše kao proizvodne slobodne zone koje su izvozno orijentisane“, navode iz Uprave za slobodne zone.

U vreme pandemije nije bilo kompanija koje su u potpunosti obustavile proizvodnju, osim sporadičnih slučajeva, i to u kratkom periodu zbog obolelih radnika. Naprotiv, kako kažu iz Uprave, prošle godine počele su da rade renomirane kompanije poput „Yanfeng Automotive Interior Systems”, „Eurotay” d.o.o, „Minth Automotive Europe”, „Barry Callebaut South East Europe”, „Regent Beleuchtungskorper AG”…

„Uslovi poslovanja u vremenu epidemije Covid-19 pokazali su da je globalni proizvodni lanac izuzetno osetljiv. Negativan uticaj na privredu osim samog virusa, imale su i brojne mere koje su države preduzimale u borbi protiv pandemije, koje su uključivale ograničavanja putovanja, zatvaranje proizvodnih pogona i slično. U slobodnim zonama Srbije naročito su bila pogođena preduzeća koja posluju na međunarodnom tržištu, sva ona koja zavise od izvoza i koja su na globalnom nivou umrežena sa partnerima. U osetljivom lancu snabdevanja, u slobodnim zonama posebno je pogođena automobilska industrija„, ističu iz Uprave.

Dodaju da treba napomenuti da je pandemija primorala korisnike slobodnih zona da se više okrenu domaćem tržištu prilikom nabavke repromaterijala potrebnog za proces proizvodnje, pa je u prethodnoj godini nekoliko puta porastao unos repromaterijala sa domaćeg tržišta. Time je i njegovo učešće u procesu proizvodnje značajno veće u odnosu na 2019. godinu.

S obzirom na to da je Srbija na evropskom putu, pojedini delovi regulativa slobodnih zona, pre svega oporezivanje građevinskih radova i energije koju kompanije troše u ovim zonama, moraće da se menjaju, jer nisu u skladu sa propisima Evropske unije.

Iz Uprave za slobodne zone kažu da je ovaj segment poslovanja uređen Zakonom o porezu na dodatu vrednost, a ne Zakonom o slobodnim zonama.

„Da li će se i u kom momentu menjati ne možemo sa sigurnošću tvrditi. Ističemo da korisnici ne plaćaju PDV na promet dobara i usluga za koji bi inače imali pravo povraćaja, dok su za one usluge za koje nemaju pravo povraćaja PDV-a u obavezi da isti plate“.

Analizom izveštaja o poslovanju za 2020. godinu, koja su dostavila privredna društva za upravljanje slobodnim zonama, u Upravi zaključuju da je u odnosu na 2019. godinu došlo do rasta zaposlenosti u slobodnim zonama i do, kako kažu, značajnog povećanja investicija i broja korisnika koji posluju u slobodnim zonama.

„Usled pandemije izazvane virusom Covid-19 i velikih ekonomskih posledica na globalnom nivou, koje su se prelile i na Srbiju, slobodne zone su očekivano zabeležile pad u ekonomskim kategorijama kao što su ostvarene vrednosti u proizvodnji, prometu i izvozu. Pojedine uslužne delatnosti su takođe bile pogođene, kao što su usluge transporta i prevoza. Republika Srbija blagovremeno je reagovala na novonastalu situaciju. Paketi pomoći privredi, zaposlenima i ublažene restriktivne mere u borbi protiv pandemije u odnosu na ostale zemlje u regionu i svetu, značajno su doprinele ublažavanju negativne ekonomske situacije na republičkom nivou, samim tim i u slobodnim zonama“, objašnjavaju iz Uprave za slobodne zone Ministarstva finansija.

U Srbiji postoji 15 slobodnih zona koje su regionalno raspoređene, odnosno predstavljaju posebno ograđen i označen prostor, gde se obavljaju delatnosti propisane Zakonom o slobodnim zonama. Slobodne zone u Srbiji nalaze su u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Apatinu, Zrenjaninu, Smederevu, Kragujevcu (dve), Šapcu, Priboju, Užicu, Kruševcu, Svilajncu, Pirotu i Vranju.