Ukrajinski rat se preselio na Crno more

Ruska krstarica „Moskva“, komandni brod ratne crnomorske flote, ozbiljno je oštećen u četvrtak ujutru. Ukrajinske snage tvrde da su raketama pogodile rusku krstaricu, dok Rusi navode da je na brodu došlo do požara zbog eksplozije municije koja se nalazila u potpalublju. Kompletna posada broda je evakuisana.

Prema nepotvrđenim informacijama ukrajinskih medija, brod „Moskva“ je potonuo. Brod je navodno pogođen raketama „Neptun“ ukrajinske proizvodnje, koje su ispaljene sa položaja na obali u blizini Odese. Rusko Ministarstvo odbrane, međutim, saopštilo je da je brod sačuvao plovnost i da se uputio u luku, prenose RIA Novosti.

Ruski mediji izvestili su pre dva dana o tajnoj posmatračkoj grupi NATO, koja je počela da deluje u Odesi. Prema navodima ruskih medija, grupa je opremljena uređajima koji omogućavaju određivanje stalnih koordinata bilo kojeg broda u Crnom moru u radijusu od 200 kilometara, a u misiju su uključeni rumunski specijalisti.

Lenta.ru navodi da se u blizini borbene krstarice „Moskva“ nekoliko sati pre eksplozije i požara nalazio NATO patrolni avion Boeing P-8A Poseidon, koji je delovao iz rumunskog vazdušnog prostora. Ruski analitičari su rekli da su NATO grupe na teritoriji Ukrajine legitimni cijevi ruske vojske, koja će po njima delovati.

Bivši predsednik Rusije i zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev rekao je da će Moskva morati da preduzme određene mere u Baltiku ako Finska i Švedska postanu članice NATO, kako se u poslednje vreme najavljuje. To bi značilo da bi Rusija morala dodatno da ojača svoju odbranu na severozapadnoj granici i da neće moći da se govori o Baltiku bez nuklearnog naoružanja.

„Koliko je država u NATO – 30 ili 32, za nas nije toliko važno. Dve manje ili više, sa njihovom značajem i stanovništvom, nema velike razlike“, naveo je Medvedev na svom Telegram nalogu, dodajući da bi se time više nego udvostručila dužina kopnenih granica Rusije sa NATO zemljama.

„Naravno, ove granice će morati da se ojačaju. Ozbiljno bismo ojačali kopnene snage i PVO, rasporedili bismo značajne pomorske snage u vodama Finskog zaliva. U tom slučaju više neće biti moguće govoriti o bilo kakvom nenuklearnom statusu Baltika – ravnoteža mora da se uspostavi. Rusija do sada nije preduzimala takve mere i nije nameravala da ih preduzme“, istakao je Medvedev, prenosi RTS.

Američki Pentagon najavio je novu vojnu pomoć Ukrajini u vidu 200 oklopnih transportera M113, 18 NATO haubica 155 mm i 40.000 granata. Paket vojne pomoći u vrednosti 800 miliona dolara uključuje i 11 helikoptera Mi-17 ruske ili sovjetske proizvodnje, kao i oklopna vozila i antitenkovske projektile Javelin.

Američka vojna pomoć sadrži i radare kratkog i srednjeg dometa, oklopna terenska vozila, pancire, šlemove, optičke i laserske daljinomere, protivpešadijske mine, kao i sredstva hemijske, biološke, radiološke i nuklearne zaštite, prenosi TASS.

Američko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da razmatra mogućnost snabdevanja Ukrajine oružjem srednjeg dometa, sposobnog da pogodi aerodrome na teritoriji Rusije. Moskva je upozorila da bi na svaki napad na teritoriju Rusije uzvratila napadom na Kijev.