Usporavanje kineske privrede neće se odraziti na partnerstvo sa Srbijom

Prema zvaničnim statističkim podacima, kineska privreda zabeležila je u trećem kvartalu 2021. godine skok od 4,9 odsto, što je najsporiji rast za poslednjih godinu dana. Ovakvom rezultatu druge najveće svetske ekonomije doprineli su problemi u sektoru nekretnina, energetska kriza, kao i nestašice zbog pandemije.

U prvom kvartalu Kina je zabeležila rast od rekordnih 18,3 odsto, a u drugom 7,9 odsto. U periodu od januara do septembra ukupni rast iznosi 9,8 odsto. Da li bi i kako ovi trendovi u kineskoj ekonomiji mogli da utiču na srpsku privredu?

Ovo pitanje dodatno dobija na značaju ako se prisetimo nedavne istorije ekonomskih odnosa dve zemlje. Beograd i Peking od 2009. godine imaju Sporazum o strateškom partnerstvu, a od 2016. i Sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu. Kineske kompanije vlasnici su RTB Bor i Železare u Smederevu, a dve zemlje imaju potpisane i sporazume o saradnji u oblasti infrastukture i o modernizaciji železnice. Takođe, Srbija je deo kineske inicijative Pojas i put.

Ima li prepreka na putu?

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže u razgovoru za Biznis.rs da ne očekuje da trenutni trend sa kojim se Kina suočava može da ima veći uticaj na saradnju sa Srbijom, kao i da za sada nema nikakvih naznaka koje bi govorile o potencijalnim problemima u odnosima dve zemlje. 

“Ne verujem da podaci o smanjenom rastu Kine mogu biti čvrsto povezani sa saradnjom između Kine i Srbije, kao i da mogu da dovedu do nekih značajnijih negativnih efekata. Ako se nađu u problemu, to neće biti zbog jednog faktora, već zbog neke opšte pojave. Nisam primetio da postoje neke tendencije slabljenja angažovanja Kine na našem području“, ocenjuje Madžar.

Za razliku od njega, ekonomista Milan Kovačević smatra da Srbija može da oseti izvesne posledice trenutne finansijske situacije sa kojom se suočava Kina, ali dodaje da naše prilike daleko više zavise od onoga što se dešava u regionu i Evropskoj uniji – tim pre što Srbija u daleko većoj meri uvozi iz Kine nego što u nju izvozi.

“Može da dođe do određenih posledica, ali ne u velikoj meri. Na Srbiju i region mnogo više utiče ovo naše balkansko okruženje, a onda i EU, pa tek zatim ostale zemlje. Ipak, sa Kinom imamo male ekonomske odnose. Zapravo, mi mnogo uvozimo iz Kine, a izvoz je na simboličnom nivou”, ocenio je Kovačević.

Na pitanje da li i na koji način mogu da budu dovedene u pitanje kineske investicije, pre svega u izgradnji infrastrukture, kao i Železara u Smederevu i RTB Bor, Kovačević pokazuje jednu vrstu rezerve prema tim ulaganjima jer će, prema njegovim rečima, račun za njih biti ispostavljen Srbiji. Ipak, dodaje da bi možda mogao da nastane problem u vidu kašnjenja u lancima snabdevanja.

“Može se dogoditi da neke teškoće koje nastaju u Kini imaju negativne posledice na izvođače radova, što nama svakako ne bi prijalo. Mi smo mala zemlja i za bilo koju investiciju imamo glavninu opreme koja se uvozi iz inostranstva. Tako se možđe dogoditi da malo uspore određeni radovi ukoliko dođe do zastoja u proizvodnji ili transportu sirovina. Ali, Kinezi imaju opciju da nabavljaju sa strane, tako da ni ovaj problem, ukoliko se javi, ne bi bio od većeg značaja”, rekao je Kovačević.

Da li je svet omanuo u borbi sa pandemijom?

Naš sagovornik naglašava da je čitav svet pao na ispitu povratka privrede u normalne tokove, jer je postojao preveliki optimizam kada je u pitanju sposobnost privrede da iz ovih potresa izađe regenerisana.

“U čitavom svetu se ispostavilo da privrede nisu naročito sposobne, iako se verovalo da jesu,  da se brzo vrate u normalu. S jedne strane, logistički i transportni sistemi se malo sporije rešavaju, a sa druge strane ni sama epidemija nije još završena, tako da i dalje ima direktnih smetnji privredi”, naveo je on.

Kao jednog od glavnih krivaca za globalnu krizu koja uzima danak i u Kini, Kovačević vidi države koje su ušle poprilično nespremne u eru pandemije korona virusa. Kako je rekao, ranije krize su bile novčane prirode, a glavno obeležje pandemijske situacije je ljudska kriza koja se najbolje očitava u sprečenosti za rad. 

“Države se nisu naročito dobro pokazale u upravljanju ovom situacijom. Čini mi se da su dosadašnje krize bile finansijske i komercijalne prirode, kao što su nestašica ili velika zaduženost. Ovde se dogodila ljudska kriza – gde su ljudi usled bolesti primorani da idu na bolovanje. Dakle, države nisu pokazale najbolju spremnost da pomognu privredi da se vrati u normalu, tim pre što će biti još talasa korona virusa”, rekao je on, dodajući da je u takvim okolnostima privrednicima ostalo da se snalaze na ovaj ili onaj način. 

Prema rečima Milana Kovačevića, na globalnom nivou nije postojala sinhronizovana akcija kojom bi posledice pandemije bile pravovremeno i ravnomerno ublažavane jer je, kako je naveo, svet globalan samo dok to odgovara globalnim učesnicima. Tako globalnost u epidemiji, energetici ili finansijama ima svoje granice.

“Svet je dosta zabrljao da bi se izvukao iz krize i sa energetikom. Zatvaranje nekih elektrana je bilo preuranjeno, jer nije procenjeno kad će privredi zatrebati više struje. Cena nafte je iz geopolitičkih razloga dovedena do visokog nivoa što šteti privredi. Takođe, Amerika želi da izvozi gas Evropi da bi u nekoj meri istisla Rusiju, a s druge strane, Rusija je već napravila Severni tok čija se upotreba oteže. U međuvremenu su upražnjena skladišta, a cena energenata je otišla do ogromnog nivoa”, zaključio je Kovačević.

Trasa kineskog puta

Ekonomsko partnerstvo Srbije i Kine bilo je tema i onlajn debate „Srbija na kineskom putu“ u organizaciji fondacije Fridrih Ebert, sa fokusom na to čiji su interesi više zadovoljeni. Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost rekao je tom prilikom da ipak treba razlikovati strane direktne investicije i kredite koji su dominantni u slučaju kineskog novca u Srbiji.

„Moramo znati da to nisu kineske investicije, to je naš novac, to su krediti koje uzimamo sa kamatama i unajmimo kinesku kompaniju da nam uradi posao. Drugo, da stavimo u perspektivu odnosa sa drugim partnerima: Kina, iako je u usponu, daleko je od toga da se može nazvati najvećim ekonomskim partnerom, iako se približava tome“, redao je Vladisavljev.

Naučna saradnica u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Ivona Lađevac istakla je da smo imali priliku da štitimo naše interese i ako nismo za to smo sami krivi. Ona je navela da sada imamo kritike investicija, ali nama su neophodni ti putni pravci koji se grade.

„Bilo je vreme kada nismo ni mogli da dođemo do investicija. Fondovi EU su veoma limitirani i ne stoje nam na raspolaganju, a Kina se tu našla. Drugi problem je što mi često ne znamo šta je naš nacionalni interes“, zaključila je ona.