Usporavanje kineske trgovine zbog pandemijskih ograničenja

Kineska trgovina usporila je na nivoe koji nisu zabeleženi od vrhunca pandemije pre skoro dve godine zbog posledica karantina u Šangaju usled širenja korona virusa. Vrednost izvoza i uvoza u dolarima porasla je za 2,1 odsto u odnosu na april prošle godine. Tako nizak nivo poslednji put je očitan u junu 2020. godine.

Kineske vlasti uvele su blokadu Šangaja od kraja marta kao odgovor na širenje zaraze. Luka Šangaj, kao vodeći svetski robni terminal po obimu kontejnera jedna je od osam najvećih kineskih luka u kojima je broj utovarenih i istovarenih transportnih kontejnera opao za šest odsto u odnosu na april 2021. godine, prenosi Nikkei.

Kineski izvoz porastao je za četiri odsto u aprilu, nakon rasta od 15 odsto u martu. Prekidi u lancu snabdevanja teško su pogodili isporuke računara i pametnih telefona. Smanjen je i obim porudžbina iz inostranstva, a prema aprilskom indeksu menadžera nabavke, nove izvozne porudžbine očitane su na 41,6 poena.

Slabe brojke pokazuju da kineski trgovinski sektor, koji čini oko trećinu BDP zemlje, gubi zamah jer su blokade širom zemlje usporile proizvodnju i snabdevanje u glavnim centrima trgovine, što povećava rizik od dubljeg usporavanja kineske ekonomije. Fabrička aktivnost smanjena je u aprilu oštrim tempom, a to povećava rizik od usporavanja globalnog rasta, prenosi Reuters.

Za jedan broj izvoznih kineskih kompanija rastuće cene sirovina čine izvoz neisplativim, pa se uzdržavaju od prihvatanja narudžbina, ocenjuju analitičari. Manji broj porudžbina mogao bi da odloži oporavak izvoza. Smanjena potražnja za odlaznom logistikom uticala je na pad cena kontejnerskog prevoza za oko 20 odsto.

Ne računajući naftu, kineski uvoz opao je u aprilu za sedam odsto, a u martu za tri procenta. Oslabila je i nabavka materijala za proizvodnju zbog poremećene logistike. Opao je i uvoz kozmetike i drugih svakodnevnih proizvoda. Ovi trendovi naglasili su slabu domaću potražnju koja je pratila pogoršanje na tržištu rada.

Istovremeno, kineska trgovina sa Rusijom porasla je u aprilu za 17 odsto, dok je u martu zabeležen rast od 13 odsto. Ova promena proizlazi iz povećanja uvoza iz Rusije za 57 odsto, a procenjuje se da polovinu uvoza iz Rusije čini sirova nafta, koja se na azijska tržišta izvozi sa popustom. Detaljan pregled kineskog uvoza biće objavljen 20. maja.

Kineski izvoz u Rusiju opao je za 26 odsto, nakon pada od osam odsto u martu. Prema ocenama analitičara tome su doprinele finansijske sankcije, ali je ipak pad kineskog izvoza u Rusiju manji u poređenju sa padom koji je zabeležen prema drugim ekonomijama. Pad obima kineske trgovine praćen je padom vrednosti kineskih berzanskih indeksa.

Kineski uvoz nafte na globalnom nivou porastao je u aprilu za 80 odsto vrednosti u poređenju sa istim mesecom prošle godine, iako je obim uvoza porastao za sedam odsto, što je posledica rasta cena nafte. U međuvremenu kineski juan oslabio je od sredine aprila za oko pet odsto u odnosu na dolar. To bi trebalo da bude korisno za izvoz, ali je ta korist u ovom trenutku neizvesna usled strogih kineskih ograničenja.