Utrostručeni rashodi Srbije za klimatske ciljeve

Dva meseca pred globalni klimatski samit Ujedinjenih nacija COP26, za koji se veruje da je poslednja prilika da se, zajedničkom globalnom akcijom, klimatske promene stave pod kontrolu, u Beogradu je održana konferencija „Razgovori o klimatskim promenama – u susret konferenciji u Glazgovu“.

Kada je reč o Srbiji, naglašeno je da su rashodi utrostručeni, kao i da je potrebna podrška mikro, malim i srednjim preduzećima u primeni zelenog poslovanja.

Na događaju je navedeno da bi razvijene zemlje trebalo da ispune obećanja i mobilizuju najmanje 100 milijardi dolara za finansiranje u oblasti klimatskih promena, kako bi se ispunili ciljevi dekorbanizacije u svetu. Prema sporazumu iz Pariza, od država se očekuje monitoring, izveštavanje i verifikacija o klimatskim promenama, pa tako i od Srbije.

„Srbija je ratifikovala Sporazum iz Pariza 2017. godine i on propisuje određene obaveze svim državama potpisnicama. Upravo Zakon o klimatskim promenama daje onu osnovu koja nam je potrebna da bismo ih ispunili. Jedna od obaveza je da izveštavamo šta radimo, koje su naše emisije gasa sa efektom staklene bašte, koje su mere, šta planiramo da radimo da bismo se prilagodili klimatskim promenama, koliki je novac koji smo primili, odnosno dali, ukoliko smo zemlja u razvoju, i tako dalje“, izjavila je Dragana Radulović iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Ona je dodala da je Srbija jedna od prvih zemalja koje su uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pokrenule projekat za postavljanje okvira transparentnosti, što podrazumeva da sve informacije koje se prikupljaju na nacionalnom nivou budu transparentne, jasne i merljive, da zadovoljavaju određeni set kriterijuma koji zahteva Sporazum iz Pariza, i da se uspostavi jedan sistem na nacionalnom nivou.

„Zakon o klimatskim promenama daje upravo osnovu za to. Sa UNDP-om i uz podršku Austrijske razvojne agencije za zaštitu životne sredine, mi smo u procesu uspostavljanja tog sistema, odnosno operacionalizacije odredbi Zakona koje se tiču upravo monitoringa, izveštavanja i verifikacije podataka u okviru klimatskih promena. To podrazumeva da mi pratimo dokumente javnih politika kao što su Strategija niskougljeničnog razvoja, Program prilagođavanja, i druge, kao i njihovu realizaciju, i da pratimo sve one aspekte koji su relevantni za našu oblast“, naglasila je Radulović.

Kako je navela, u okviru tog sistema treba da se formira informacioni sistem koji će pomoći celom procesu, što je, kako kaže, prilično inovativni poduhvat Ministarstva i UNDP-a.

„Formirali smo radnu grupu koju čine predstavnici svih bitnih organa i organizacija počevši od institucija, preko vladinog sektora, stručnjaka i akademaca, i drugih koji u celom tom sistemu imaju različite uloge – ili da dostavljaju podatke i informacije, ili da izveštavaju o dokumentima koji su iz njihove nadležnosti i taj klimatski-informativni sistem bi trebalo da bude uskoro operativan“, objasnila je ona.

Klimatske promene u Srbiji donose i veće troškove

Od 2016. godine u Srbiji rastu rashodi za klimatske ciljeve, ali sistem za praćenje rashoda pokazao je i svoju slabost. U tu svrhu UNDP je razvio alat za praćenje budžetskih rashoda za klimatske ciljeve. Autor studije o klimatskom finansiranju i ekonomista Miloš Marković govorio je o nalazima studije ‘Finansiranje u oblasti klimatskih promena u Srbiji‘, koja je pokazala da su gotovo utrostručeni rashodi koji su klimatski relevantni, za oko 6,5 milijardi evra.

„U periodu koji smo posmatrali, od 2016. godine, ta brojka je porasla na skoro 21 milijardu evra 2018. godine, a najveći deo rashoda se odnosi na povećane investicije u sektoru saobraćaja. Međutim, pouzdanost tih informacija je ograničena s obzirom na to da budžetski klasifikacioni okvir u Srbiji ne poznaje klimatski relevantne rashode, odnosno nije klimatski osetljiv. Kroz studiju smo improvizovali i napravili neki širi spisak institucija koje imaju klimatski relevantne projekte i onda smo, koristeći ekspertsko mišljenje kolega iz Ministarstva za zaštitu životne sredine i UNDP-a, dodeljivali tzv. indekse relevantnosti u zavisnosti od sektora u kojima se određeni projekti dešavaju, i tako došli do tog zaključka“, objasnio je Marković.

UNDP je razvio climate budget taging, odnosno alat za praćenje klimatski relevantnih projekata. Kako smatra Marković, to je „vrlo jednostavan alat koji se lako integriše, ali je institucionalno teško iskordinisati te napore“.

Preduzećima potrebna promoć za prelazak na zeleno poslovanje

Milan Lakićević iz UNDP-a Srbija, naveo je da je urađena studija zelenog oporavka sa socioekonomskim analizama krajem prošle godine sa Delegacijom Evropske unije, pod nazivom „Povećanje udela zelenog finansiranja u privatnom sektoru“, sa fokusom na mikro, mala i srednja preduzeća.

„Ova studija je i imala za cilj da ispita finansijske opcije zelenog oporavka u Srbiji, tačnije kako stimulisati i pomoći mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji da više ulažu u zeleno poslovanje. U poslednjih šest meseci, gde je istraživanje obuhvatalo intervjue i ankete sa 160 mikro, malih i srednjih preduzeća, kao i sa komercijalnim bankama, ono što smo uočili jeste da postoji interes ovih firmi da ulažu u zelene projekte ili zelene biznis modele, tj. one koje štite životnu sredinu. One su, pre svega, motivisane mogućnošću da na taj način smanje svoje redovne operativne troškove“, objasnio je Lakićević.

Prema njegovim rečima, projekti za koje su preduzeća izrazila interes su prvenstveno projekti iz domena energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije, efikasnije upotrebe resursa, zamene dotrajale opreme i digitalizacije.

„Nažalost, usled pandemije korona virusa, preduzeća koja su planirala ovakve investicije, nisu ih realizovala, ali ono što ohrabruje je da su investicije uglavnom odložene, odnosno firme nisu od njih odustale. Ono što smo videli jeste da je preduzećima potrebna pomoć u tri ključne oblasti, a to su regulativa, pristup finansiranju i edukacija. Kada govorimo o regulativi, pre svega mislimo relaksiranje administrativnih zahteva koji su pred mikro, malim i srednjim preduzećima, takođe na jasnije procedure, ali isto tako i na podsticaje i ukidanje mera koje deluju destimulativno na preduzeća, na primer eko takse, koja se trenutno ubira po dva osnova – veličine i delatnosti preduzeća, tako da imamo situaciju gde su firme zelene, a za ova dva parametra plaćaju mnogo veću naknadu nego što zaista zagađuju životnu sredinu“, istakao je predstavnik UNDP Srbija.

Dodao je da kazne, odnosno sama naknada za zagađenje, najčešće nisu adekvatne, pa se javlja slučaj da firme koje su veliki zagađivači plaćaju jako malo i samim tim su stimulisane da nastave sa takvim modelom poslovanja.

„Kada govorimo o pristupu finansiranju, tu moramo da imamo u vidu da većina ovih firmi ima značajne poteškoće da dođe do eksternih izvora finansiranja, krediti im najčešće nisu dostupni. Takođe postoji jedan jaz na relaciji komercijalnih banaka i ovakvih preduzeća, pre svega sa aspekta komercijalnih banaka, dosta su veliki troškovi procene rizika malih kompanija koje nisu već u njihovom portfoliju, dok sa druge strane mikro, mala i srednja preduzeća nemaju adekvatan način da pripreme projekte i često imaju nepoverenje u banke. Pored toga i mahom nemaju osnovnih informacija i znanja kako da koriste druge finansijske instrumente koji su dostupni na tržištu, tako da smo tu videli da su garantne šeme i bilo kakve vrste pomoći ovim firmama da pripreme projekte izuzetno dobrodošle“, naglasio je Marković.

Kako je naveo, neophodna je edukacija pre svega o prednostima i pogodnostima zelenog poslovanja, o načinima na koji mogu da transformišu svoje poslovanje, edukacija malim preduzećima kako da pripreme projekte, ali isto tako i kako da koriste druge finansijske instrumente za finansiranje ovakvih projekata.

„Ohrabruje činjenica da postoje preduzeća u Srbiji koja imaju zeleno poslovanje, a ujedno su i profitabilna, dakle preduzeća koja zarađuju novac čuvajući životnu sredinu“, zaključio je on.

Međunarodni konsultant za politiku klimatskih promena, Gamze Čilikilmaz (Gamze Çelikyılmaz), iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) skrenula je pažnju da nije potrebno samo da se dekarbonizuju ekonomije, već i da se države širom sveta nose sa posledicama klimatskih promena.

„Poljoprivredni sektor je na prekretnici, jer je na direktnom udaru klimatskih promena, a može da bude dobar teren za adaptaciju, jer je od velikog socijalnog i ekonomskog značaja za zemlje. Istovremeno, države imaju jedinstvenu priliku da iskoriste period oporavka od korona krize, kako bi se prilagodile u segmentu klimatskih promena, sigurnosti hrane i biološke raznolikosti, uz suzbijanje socijalne nejednakosti i kreiranje novih poslova u budućnosti“, zaključila je Čilikilmaz.