Veći prihodi u budžetu Crne Gore na početku godine

Prihodi budžeta su na početku godine bolji nego u istom prošlogodišnjem periodu, saopštio je ministar finansija Crne Gore Aleksandar Damjanvić i dodao da se sve obaveze izmiruju redovno i da za sada nema potrebe za aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Damjanović je istakao da su za prvih 15-ak dana januara prihodi veći nekih sedam do osam odsto u odnosu na uporedni period.

„To znači da jednim delom inflacija radi svoje, a tu su i dodatni prihodi zbog, da tako kažemo, mini turističke sezone tokom praznika i potrošnje koja je izazvana. To ne znači da treba da sedimo skrštenih ruku i ne obezbedimo svaki mogući cent koji nam beži u sivoj zoni“, poručio je Damjanović, prenosi RTCG.

On je predstavio i preliminarne podatke realizacije budžeta za prošlu godinu.

„Procena bruto domaćeg proizvoda je 5,7 milijardi evra. Prihodi budžeta su bili oko dve milijarde i veći su u odnosu na 2021. godinu nekih 100 miliona. Najveći deo toga je zasluga povećanja prihoda od poreza na dodatu vrednost (PDV), nekih 216 miliona u odnosu na ostvarenje iz 2021. godine“, precizirao je Damjanović.

On je naveo da se podbacilo kod poreza na dohodak fizičkih lica, oko 40 miliona i prihoda od doprinosa, za nekih 90 miliona.

„Očekivanje je da će, uz pojačanje privredne delatnosti, sve ono što je budžetom zamišljeno moći da se ostvari. Nama je nažalost, ili na sreću, inflacija od 20 odsto sačuvala stabilnost finansija prošle godine. Da toga nije bilo, to bi bio slom“, upozorio je Damjanović.

On je rekao i da je Crna Gora od aranžmana sa MMF-om daleko onoliko koliko globalni faktori budu uticali na ekonomske tokove, odnosno ukoliko bude dodatnih destabilizacija izazvanih ruskom agresijom na Ukrajinu i ukoliko bude problema u delu snabdevanja energentima, što niko ne može da predvidi.

„Neke zemlje regiona su to već učinile. Ništa strašno da imamo partnera koji je spreman da u slučaju destabilizacije bude pri ruci. U ovom trenutku ne razmišljamo o tome. Pokušavamo da sopstvenim resursima zaokružimo tekuću budžetsku godinu“, dodao je Damjanović.

On je, govoreći o razlici u povećanju zarada u javnom i privatnom sektoru, saopštio da će Ministarstvo hitno pristupiti izmenama Zakona o zaradama u javnom sektoru, jer je potpuno ruiniran sa brojnim izmenama.

Damjanović je kazao da su povećanja zarada u janvom sektoru bila na marginama i da su u Ministarstvu smatrali da bar u nivou stope inflacije treba ići sa povećanjem.

„Povećanje zarada u javnom sektoru je neophodno da bi se elementarno sačuvala kupovna moć zaposlenih i smatramo da ćemo, kroz naprezanje pre svega domaćih resursa, uspeti ovaj segment građana da zaštitimo“, rekao je Damjanović.

On je govoreći o rezervama, naveo da je depozita na početku godine bilo 43 miliona i da je dinamika priliva sada bolja nego prošle godine.

Na pitanje koje uslove treba da ispuni Crna Gora da bi dobila garanciju Svetske banke (SB) od 80 miliona evra, kako bi mogla jeftinije da se zadužuje, Damjanović je odgovorio da je situacija stabilizovana sa prihodima koji se ostvaruju, ekstra prihodima i depozitima, kao i da se sve obaveze redovno izmiruju.

Kada je reč o DPL aranžmanu sa SB, Damjanović je rekao da uslovi ne idu u pravcu smanjenja zarada i penzija, niti otpuštanja zapsolenih, već u pravcu nekih drugih politika.

„Dosta su zahtevni što se tiče Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti. Moraće se uvesti Fiskalni savet, što i nije tako loše. Treba nam taj DPL. Treba nam da ispunimo sve što se od nas traži. Neće to ugroziti javne finansije, već će omogućiti stabilno finansiranje“, tvrdi Damjanović.

Kada je u pitanju kamata, on je objasnio da tržišni uslovi nisu dobri i da pokušavaju da ne idu „grlom u jagode“, već da pažljivo razmotre svaku potrebu za eventualnim dodatnim zaduženjem ili akumulacijom.

Kada je reč o finansiranju Fonda zdravstva i ukidanju doprinosa za zdravstveno osiguranje, Damjanović je rekao da će Vlada sačekati da se formira Ustavni sud i podneti predlog za ocenu ustavnosti izmena i dopuna zakona, kojima je ukinuto obavezno zdravstveno osiguranje.

Kada je reč o sektoru igara na sreću, on je kazao da je odbio zahtev koncesionara Džek pot za produženjem koncesije za priređivanje igara na sreću u kazinu u Bečićima na još pet godina.

Damjanović je najavio da će uskoro biti raspisan novi konkurs za davanje koncesije na koji se može prijaviti Džek pot, kao i druge zainteresovane firme.

On je rekao da se u konkretnom slučaju radilo o razičitom tumačenju norme od države i koncesionara, poručujući da negira da je bilo koji pojedinac u fokusu tekućeg zakona, njegovih izmena, ili novog koji se planira.

„Nama je cilj kao državi da nam kazina rade, da nam se plati jednokratna naknada i da nam se plaćaju sve one ostale naknade i porezi iz poslovanja. Nije nam cilj da nam zjape prazna kazina, ali moramo da se držimo zakona“, poručio je Damjanović.

Iz resora Damjanovića su najavili aktivnosti koje se tiču novih zakonskih propisa i uvođenja posebnih poreskih oblika koji neće dirati osnove poreske stope i ticaće se nekih privrednih oblasti koje imaju najveći potencijalni kapacitet.