Velike ekonomske sile se utrkuju čiji će voz biti brži

Vozovi su postali „letelice na zemlji“, jer dostižu brzine i do 600 kilometara na sat. Naime, Kina je nedavno predstavila novi voz iz serije „maglev“ (magnetne levitacije) za koji je rekla da može da dostigne pomenutu brzinu, što će ga učiniti najbržim kopnenim transportnim vozilom na svetu.

Železnički saobraćaj je veoma bitan deo saobraćajne infrastrukture u svetu, posebno u razvijenim zemljama i ekonomskim silama poput Kine, Japana, Rusije, Sjedinjenih Američkih Država. Kvalitet pruga i šinskih vozila odavno se ne dovodi u pitanje, akcenat se sve više stavlja na brzinu vozova.

China Railway Rolling Stock Corp. saopštila je da će Kina uskoro postati „transportna velesila“ sa novim vozom koji pluta iznad koloseka upotrebom elektromagnetne sile, izvestio je South China Morning Post, a preneo UPI. Ovaj voz bi trebalo da bude u funkciji za putnike za pet do 10 godina.

Najmnogoljudnija zemlja na svetu je na ovaj način stavila konkurentima do znanja da želi da uzme primat u železničkom saobraćaju i postavila im je novi zadatak, da smisle nešto „brže“, što pre.

Finansijska ulaganja u železnički transport mere se u milijardama dolara, a i tokom predsedničke kampanje Džo Bajden (Joe Biden) pričao je o „železničkoj revoluciji“ u SAD. Guverneri u tri američke države odbili su grantove za brze železnice, iz straha da ne bi morali zbog eventualnih prekoračenja troškova da dotiraju izgradnju iz državnog budžeta, ali Kalifornija je veoma rado prihvatila 3,9 milijardi dolara, za planirani kalifornijski brzi železnički sistem od 520 milja, odnosno 836 kilometara. Ovaj transportni sistem bi trebalo da poveže Los Anđeles i San Dijego na jugu, sa San Franciskom i Sakramentom na severu, po prvobitnoj proceni troškovi ovog projekta iznosiće 25 milijardi dolara.

Zategnuti diplomatski odnosi između Kine i SAD mogu da pojačaju trku u ulaganju u ovaj saobraćajni sektor, ali brze pruge nisu ništa novo, i naravno, sve ekonomski stabilnije zemlje ulažu i razvijaju ovu industrijsku granu.

Rusija može da se pohvali najpoznatijom prugom na svetu, čuvenom Trans-sibirskom linijom, koja povezuje zapadnu Evropu sa istočnom Azijom. Dužina pruge od Moskve do Vladivodstoka iznosi 9.288 kilometara i puštena je u rad pre tačno 105 godina (1916).

Japanski vozovi i brze šine su već nadaleko poznati, a trenutno je u test fazi voz LO Series Maglev, koji drži rekord među kopnenim šinskim vozilima sa dostignutom brzinom od 601 km/h. Ovaj voz bi po završetku testiranja trebalo da „uspori“ na 498 km/h, i da putovanje od stanice Shinagava do Osake (preko 370 km) pređe za jedan sat i sedam minuta, piše Travelandleisure.

Francuska već dugi niz godina drži korak sa svetom u ovoj industriji, te je tako još 2007. godine voz TGV POS postavio svetski rekord u brzini šinskih vozila sa impresivnih 574 km/h. Vozom upravlja francuska železnička kompanija SNCF za upotrebu na ruti LGV Est koja saobraća između Pariza, istočne Francuske i južne Nemačke. U redovnom saobraćaju, ovaj voz dostiže maksimalnu brzinu od 370 km/h.

Zapadna Evropa generalno ima dobru mrežu pruga. Državljani Evropske unije koriste ovaj vid transporta kako u međugradskom, tako i u međunarodnom saobraćaju. Na ovaj način, osim razvoja turizma, ali i obrazovanja (više mladih koristi ovaj vid prevoza), smanjuje se i zagađenje životne sredine. Za to su najbolji primer Švajcarci, kod kojih vozovi idu i do visokih tačaka na Alpima. Ostali motorni saobraćaj je u ovom delu zemlje zabranjen.

Ne možemo da izostavimo Srbiju, koja je nekada u sklopu Jugoslovenske železnice imala veoma dobru železničku infrastrukturu i tradiciju putovanja vozom. Ovaj vid transporta je godinama unazad kod nas potpuno degradiran, iako se vide pomaci u nalaženju rešenja, odnosno oživljavanja železnice. Prema najavama zvaničnika ove jeseni voz Stadler trebalo bi da „juri“ brzinom od 200 kilometara na sat na liniji Beograd-Novi Sad. A u subotu je došla i vest iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da će izgradnja pruge od Beograda do Niša biti jedna od najvećih infrastrukturnih investicija.

Da li će ove najave i brza železnica da vrate građane u vozove, videćemo već od jeseni.