Veliki broj lokalnih samouprava zainteresovan za program razvoja EU

Do sada je ukupno 73 od 99 jedinica lokalnih samouprava (JLS) učestovalo u informativnim sesijama povodom javnog poziva za podršku razvoja lokalne infrastrukture u okviru projekta Program Evropske unije za lokalni razvoj EU PRO Plus, a za koji je izdvojeno 3,4 miliona evra.

Poziv se sprovodi prvi put i predstavlja svojevrsni pilot projekat imajući u vidu da podržava izradu dokumenata čije će postojanje i sprovođenje biti jedan od preduslova za iskorišćavanje punog potencijala strukturnih i kohezionih fondova Evropske unije, te u tom smislu jeste i svojevrsna priprema za članstvo u EU.

Kako za Biznis.rs kažu iz Ministarstva za evropske integracije, budući da je u toku evaluacija poziva koja predstavlja poverljivu porceduru, u ovom momentu ne možemo da dobijemo odgovor na pitanje koliko je pristiglih prijava ali je, prema rečima naših sagovornika iz ovog ministarstva, dosadašnje učešće na informativnim sesijama potvrdilo da je interesovanje veliko.

“Кroz ovu aktivnost podržana je izrada strateških dokumenata za održivi lokalni razvoj koje će JLS koristiti da na određenom geografskom području definišu zajednička rešenja za pitanja koja prevazilaze granice pojedinačnih samouprava, kao što su braunfild lokacije i industrijske zone, neformalna naselja, rešavanje društvenih ili ekoloških problema ili zaštite kulturnog nasleđa”, navode iz ministarstva.

Takođe, strategije bi trebalo da formulišu planiranje u brojnim sektorima uključujući obrazovanje, ekonomski razvoj, zaštitu životne sredine itd, a rezultati odnosno ishod javnog poziva očekuju se u januaru 2022. godine.

Kako su nam objasnili, JLS mogu konkurisati sa projektima koji doprinose unapređenju kvaliteta života ljudi kroz unapređenje javnih infrastrukturnih objekata što podrazumeva kako njihovu obnovu, tako i izgradnju, npr, obrazovnih ustanova, škola i vrtića, zdravstvenih ustanova kao i ustanove socijalne zaštite, sportska infrastruktura ili objekti kulture.

Budući da se u pozivu na konkurs navodi da projekti treba da doprinesu boljem životu, zanimalo nas je na osnovu kojih kriterijuma će se dodeljivati sredstva.

“Кriterijumi su jasno definisani za svaki poziv i podrazumevaju podnošenje predloga projekata koji će na njih odgovoriti, a razlikuju se u zavisnosti od konkretnog poziva, a formulisao ih je Upravni odbor Programa u skladu sa prioritetima i ciljevima koje je potrebno postići pozivom, a oslanjaju se kako na prioritete EU, tako i na nacionalne prioritete u određenoj oblasti,” ističu iz ministarstva.

Oni dodaju da će se projekti birati kroz transparentan i konkurentan proces, kao i da evaluciona komisija preporučuje za finansiranje one projekte koji su na najbolji način odgovorili na uslove poziva. Jedan od važnih činilaca predstavlja i usklađenost projekata sa razvojnim prioritetima opštine ili šire, odnosno prepoznavanje predloga lokalnim, regionalnim ili nacionalnim strategijama.

“Imajući u vidu da su kriterijumi definisani različito za pojedinačne projekte u zavisnosti od njihove prirode (podrška unapređenju infrastrukture, poslovanja malih i srednjih preduzeća, poslovnom okruženju itd) jedan od primera ovih kriterijuma predstavlja i spremnost predloga projekta za sprovođenje. Ovaj kriterijum se najviše primenjuje u slučaju poziva za projekte lokalne infrastrukture, pa u tom smislu jedan od važnih preduslova za konkurisanje jeste da svi projekti moraju imati spremnu tehničku dokumentaciju i građevinsku dozvolu ili odobrenje za izgradnju”, navodi se u odgovoru.

Ukoliko posmatramo isti primer, dodaju, sama infrastrukturna intervencija ne sme da ima negativan uticaj na prirodu, a takođe se ocenjuje i kapacitet i iskustvo podnosioca prijave – grada ili opštine da sprovede projekat u smislu njihovih tehničkih kapaciteta i ljudskih resursa.

Takođe, aktivnosti predviđene projektom moraju imati pozitivan uticaj na ciljnu grupu koja će imati koristi od sprovođenja projekta, što znači da je ciljna grupa jasno definisana, a važna stavka jeste i da li ona obuhvata i ranjive grupe i sagledava njihove potrebe, kao što su potrebe osoba sa invaliditetom, mladih, i slično.

“Prilikom ocenjivanja predloga projekata u obzir se uzima i da li on sagledava pitanja rodne ravnopravnosti, kao i u kojoj meri pokazuje sposobnost uključivanja principa dobrog upravljanja (efikasnost i efektivnost, transparentnost, odgovornost, vladavina prava, učešće, i jednakost i nediskriminacija), naglašavaju iz ministarstva.

Takođe, JLS su u mogućnosti da konkurišu samostalno ili u partnerstvu sa drugim lokalnim samoupravama, javnim preduzećima i institucijama, kao i sa organizacijama civilnog društva, i regionalnim razvojnim agencijama, a prilikom evaluacije se kao kriterijum takođe izdvaja održivost projekta. 

“Na ovaj način se ispunjava interes građana ne samo u jednoj opštini već na širem geografskom području i samim tim doprinosi razvoju čitave teritorije”, naglašavaju iz ministarstva.

Kako su naveli, Program posebnu pažnju usmerava na pripadnike ugroženih grupa koje, između ostalog, uključuju decu i mlade, starije, žene sa sela, osobe sa invaliditetom, pripadnike romske zajednice, kao i sve one koji su dodatno pogođeni u uslovima pandemije. 

“Projekti koji su podržani u prethodnim ciklusima Programa su uključivali podršku ekonomskom osnaživanju žena iz ruralnih područja kojima su omogućena sredstva da započnu svoje vlastite poslove ili da počnu da se bave organskom proizvodnjom, podršku mladima i osobama sa invaliditetom (OSI) u vidu pružanja stručnih praksi i obuka koje su doprinele njihovoj zapošljivosti,  ali je fokus takođe bio na poboljšanju statusa romske zajednice kroz unapređenje pristupa obrazovnim, zdravstvenim i socijalnim uslugama”, ističu u odgovoru. 

Кroz ove aktivnosti tokom trajanja prethodnog EU PRO programa korist je, podsećaju, imalo preko 4.600 građana, od kojih skoro 60 procenata žena. EU PRO Plus Program će, dodaju, nastaviti sa ovim vidom podrške i u budućnosti, a posebna pažnja će biti posvećena uticaju pandemije na navedene grupe. Projekti koji u ovom smislu budu odobreni biće podložni praćenju i beleženju njihovog uticaja na ciljane grupe u vidu redovnih izveštavanja dobitnika sredstava i naknadne analize dobijenih rezultata.

Imajući u vidu uticaj pandemije na sve programske aktivnosti, obuhvat podrške je proširen i obezbeđena su dodatna sredstva Evropske unije u ublažavanju negativnih posledica koje je pandemija izazvala. S obzirom da su upravo lokalne samouprave bile jedan od najbitnijih činilaca u odgovoru na zdravstvenu krizu, doprinos Programa će biti dvojak.

“Program će, sa jedne strane, doprineti prevenciji u širenju virusa (kao što je na primer obezbeđivanje pristupa javnim ustanovama uz što manje kontakata, poput postavljanja kliznih vrata, ili rekonstrukcije ulaza koji omogućava trijažu za vreme trajanja pandemije), a sa druge obezbediti podršku socio – ekonomskom oporavku JLS koje su u tom smislu iskusile najveće negativne efekte (smanjenje budžeta dostupnog za razvoj, umanjenje privredne aktivnosti, zastoj u sprovođenju razvojnih projekata itd)”, naglašavaju iz ministarstva. 

Podrška će, dodaju, biti obezbeđena na način koji uzima u obzir novonastale okolnosti i promenjenu paradigmu poslovanja, prevashodno malih i srednjih preduzeća. U tom smislu, iz ministarstva ocenjuju da je pandemija uticala na poslovanje, izazivajući promene na tržištu, promenu u potražnji i načinu obavljanja transakcija – te su se, na primer, preduzeća više okretala digitalnom marketingu, online prodaji.