Velikoj Britaniji preti humanitarna kriza

Kriza troškova u Velikoj Britaniji produbljuje se uporedo sa rastom cene energije, a najnovija studija identifikovala je više od 9.000 potencijalnih žarišta energetske krize. To su područja u kojima je najviše domaćinstava sa primanjima ispod proseka i sa visokom potrošnjom energije.

Za to vreme zemlja čeka novu vladu od koje se očekuje da pomogne najugroženijima.

Studija koju je sprovela ekološka organizacija Friends of the Earth, zajednice na teritoriji Birmingema izložene su značajnom riziku od rasta cena energije, prenosi Guardian. Bez intervencije vlade očekuje se da će godišnji računi za energiju porasti sa 1.971 na 3.582, uz prognozu poskupljena na više od 4.200 funti u januaru.

Prema podacima studije, oko 65 odsto naselja u Birmingemu suočeno je sa poteškoćama zbog poskupljenja računa za energiju. Mnoga tamošnja domaćinstva imaju utrošak energije veći od optimalnog zbog loše izolacije. Oko 60.000 domova nema odgovarajuću krovnu izolaciju, a više od 47.000 nema dobru zidnu izolaciju. U Enfildu u Londonu takođe je dosta kuća sa lošom izolacijom.

Istovremeno, britanska železnica organizuje štrajkove, zdravstvena služba zapala je u krizu, a inflacija nastavlja da raste. Za to vreme osećaj kolapsa sve je rašireniji, a čekanje na novu vladu već predugo traje. Odlazeći premijer Boris Džonson (Boris Johnson) se ne oglašava, a njegovi nekadašnji ministri Riši Sunak (Rishi Sunak) i Liz Tras (Liz Truss) i dalje se bore da ga naslede na mestu šefa vlade.

Britanska Nacionalna zdravstvena konferencija upozorila je da bi se mnogi „mogli suočiti sa strašnim izborom između preskakanja obroka da bi zagrejali svoje domove i života u hladnim, vlažnim i veoma neprijatnim uslovima“, prenosi CNN.

Prema saopštenju Konferencije, reč je o „humanitarnoj krizi“.

Inflacija u zemlji premašila je 10 odsto, privreda je na korak od ulaska u recesiju, a očekuje se da će BDP nastaviti da pada u poslednjem kvartalu tekuće, kao i u sledećoj godini. A to je, prema oceni mnogih analitičara, tek početak krize troškova života kakvu ne pamte generacije u Velikoj Britaniji.

Zemlju potresaju štrajkovi radnika u transportu, u lukama, kao i u drugim industrijama u javnom i privatnom sektoru. Deo advokata u krivičnim predmetima takođe je stupio u štrajk, što je izazvalo problem u funkcionisanju sudova. Kancelarija odlazećeg premijera saopštila je da bi sledeći premijer trebalo da preduzme hitan akcioni plan.

Kao najraniji datum stupanja na dužnost novog premijera pominje se 5. septembar, što je skoro dva meseca od ostavke Džonsona na funkciju šefa vlade. Sledećeg premijera neće birati građani, već članovi vladajuće Konzervativne partije, kojih je prema procenama nešto manje od 200.000. Konzervativna partija i dalje ima većinu u parlamentu, pa je u mogućnosti da nastavi da vlada, u saglasnosti sa zakonom.

Opoziciona Laburistička partija pozvala je na hitan opoziv parlamenta kako bi poslanici mogli da preduzmu hitne mere za zamrzavanje računa za energiju koji nekontrolisano rastu. U pismu upućenom Džonsonu, Sunaku i Tras, Laburisti su ih pozvali da u ponedeljak 22. avgusta „vrate parlament“ kako bi moglo da bude odlučeno o gornjoj granici cena energije.