VIRTUELNIM ZLATOM MOGU DA TRGUJU FIRME I GRAĐANI Srbija dobila propis kojim se preciznije definiše digitalna imovina

Hi-techLifestyleNovacSrbijaVesti

26.12.2020 09:06 Autor: Redakcija Biznis.rs

VIRTUELNIM ZLATOM MOGU DA TRGUJU FIRME I GRAĐANI Srbija dobila propis kojim se preciznije definiše digitalna imovina VIRTUELNIM ZLATOM MOGU DA TRGUJU FIRME I GRAĐANI Srbija dobila propis kojim se preciznije definiše digitalna imovina
Od nastanka bitcoina, prve kriptovalute, prošlo je 12 godina. Dovoljno da i Srbija, krajem 2020. godine dobije Zakon o digitalnoj imovini, kojim se ova... VIRTUELNIM ZLATOM MOGU DA TRGUJU FIRME I GRAĐANI Srbija dobila propis kojim se preciznije definiše digitalna imovina

Od nastanka bitcoina, prve kriptovalute, prošlo je 12 godina. Dovoljno da i Srbija, krajem 2020. godine dobije Zakon o digitalnoj imovini, kojim se ova oblast konačno detaljnije reguliše.

O efektima donetih odredbi tek ćemo biti u prilici da komentarišemo od druge polovine 2021. godine, kada ovaj propis počne da se primenjuje. Ali, kako za Biznis. rs, kaže pionir u trgovanju kripotovalutama u Srbiji i regionu, osnivač i direktor kompanije ECD, Aleksandar Matanović, „jedno je sigurno, kripto ekosistem u Srbiji se zauvek menja”.

Bitcoin se pojavio kao moguća alternativa u svetu finansija u oktobru 2008. godine, u vreme započinjanja velike svetske ekonomske krize. Funkcionisanje trgovanja bitcoina u Srbiji započeto je 2011. godine.

Međutim, do sada je samo jedan mali deo trgovanja bio pravno regulisan i to Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i to isključivo radi sprečavanja da kriminalci i njihove grupe zloupotrebljavaju virtuelne valute u svojim protivpravnim aktivnostima. Tek sada, donošenjem Zakona o digitalnoj imovini, prvi put se u pravnom sistemu Republike Srbije pojavljuje “digitalna imovina” i započinje formalna regulacija ove oblasti.

Foto: Pixabay

Prema tvrdnjama predlagača Zakona, Vlade Republike Srbije primenom novog zakona će, osim regulisanja tržišta digitalne imovine, u cilju njegovog unapređenja i razvoja, doći do dodatnog sprečavanja zloupotreba digitalne imovine u kriminalne svrhe.

„Mislim da je korišćenje digitalne imovine u kriminalne svrhe prilično prenaglašeno. Puno se o tome priča, ali je upadljivo malo konkretnih dokaza da se digitalna imovina zaista koristi u kriminalne svrhe u iole ozbilnijem obimu. Poslovanje banaka i drugih finansijskih institucija je odavno vrlo strogo regulisano, pa ipak kriminalne zloupotrebe nikad nisu u potpunosti iskorenjene. Isto važi i za digitalnu imovinu, Zakon o digitalnoj imovini će svakako ograničiti zloupotrebe, ali ih sigurno neće potpuno eliminisati”, konstatuje Matanović.

Struka pomogla u izradi Zakona

Novim zakonom stvoreni su uslovi da se i postojeći propisi kojima se uređuje imovina u Republici Srbiji primenjuju, u određenoj meri, i na digitalnu imovinu (na primer: propisi o svojinskopravnim i obligacionim odnosima, Krivični zakonik i sl.), a pojedina pitanja (poput založnog prava) prilagođena specifičnostima digitalne imovine, čime se smanjuju nedoumice u primeni postojećih propisa koje su prisutne zbog odsustva regulative o digitalnoj imovini.

Ministarstvo finansija je, kako tvrdi Matanović, u toku rada na pripremi nacrta Zakona o digitalnoj imovini konsultovala učesnike na ovom tržištu.

„Naravno, voleli bismo da je više naših predloga usvojeno, ali smo ipak imali priliku da u nekoj meri utičemo na konačni tekst Zakona, što je svakako pozitivno”, ističe Matanović i dodaje da će zakonsko uređenje ove oblasti sprečiti određene probleme koje imaju neke od firmi na tržištu digitalne imovine, poput poteškoća prilikom otvaranja računa u banci ili prilikom primene privrednopravnih, poreskih, računovodstvenih i drugih propisa.

Jedna od ključnih novina koje donosi ovaj zakon jeste mogućnost da se učesnici na tržištu kapitala, a pre svega brokersko-dilerska društva i berza, uključe na tržište digitalne imovine. Na ovaj način se, smatraju predlagači Zakona, postiže da lica koja imaju višedecenijsko iskustvo u poslovanju s finansijskim instrumentima, iskustvo i resurse upotrebe i za razvoj tržišta digitalne imovine. Upravo ovo predlagači Zakona vide kao uslov zdrave konkurencije i pouzdanosti pružalaca ovih usluga. Struka se sa ovim delimično slaže.

„Ne mislim da će oni moći da pruže usluge u ovoj oblasti koje već ne mogu da pruže firme specijalizovane baš za poslovanje sa digitalnom imovinom, ali što je veća konkurencija, to bi trebalo bolje da bude za razvoj tržišta. Takođe, mislim da potencijalni ulazak učesnika na tržištu kapitala na tržište digitalne imovine daje dodatnu težinu i legitimitet tom tržištu i celoj oblasti uopšte“, ističe Matanović.

Postoje i ograničenja

Novi Zakon, ipak predviđa određena ograničenja. Da bi se izdao određeni finansijski instrument, u obliku digitalne imovine, korišćenjem digitalne imovine, bez primene pravila koja propisuje Zakon o tržištu kapitala, digitalna imovina mora da ispuni sledeće uslove a) da nema odlike akcija b) da nije zamenljiva za akcije i da v) ukupna vrednost digitalne imovine koju tokom perioda od godinu dana izda jedan izdavalac ne pređe iznos od tri miliona evra.

„Ja lično ova ograničenja ne smatram korisnim i voleo bih da nisu takva. Nisam siguran koji su razlozi, ali pretpostavljam da je zakonodavac hteo da ipak bude malo oprezniji, obzirom da se radi o jednoj potpuno novoj oblasti. Ako je to slučaj, taj stav svakako mogu da razumem, iako se sa njim ne slažem“ , zaključuje Matanović.

On podseća i da firme koje su se bavile digitalnom imovinom, do sada, nisu morale da imaju licencu, a koja je Zakonom o digitalnoj imovini predviđena.

„Osim Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, nijedan drugi zakon nije ni pominjao digitalnu imovinu, tako da smo bili prepušteni sami sebi da osmislimo model po kojem ćemo poslovati. Naravno, da to ne znači da smo imali potpunu slobodu da radimo šta želimo, svi opšti zakoni koji važe za sve druge pravne subjekte važe i za nas”, ističe Matanović.

Izdavanje licenci

Novim Zakonom će, međutim, nadležnost za licenciranje i nadzor nad poslovanjem pružalaca usluga povezanih s digitalnom imovinom biti podeljena između Komisije za hartije od vrednosti i Narodne banke Srbije, pri čemu će Komisija biti nadležna za sva pitanja koja se odnose na investicione tokene (odobravanje belog papira, sekundarnog trgovanja, licenciranje i nadzor nad pružaocima usluga povezanih s tim tokenima i slično), a Narodna banka Srbije za sva pitanja koja se odnose na virtuelne valute.

Narodna banka Srbije
Foto: Narodna banka Srbije

Zakon predviđa i uspostavljanje posebnog veb portala za komunikaciju između nadzornih organa i pružalaca usluga povezanih s digitalnom imovinom, kako bi se u potpunosti olakšala i učinila efikasnijom ta komunikacija, posebno u slučaju onih privrednih društava koji pružaju i usluge povezane s digitalnim tokenima, i usluge povezane s virtuelnim valutama, budući da se na ovaj način obezbeđuje podnošenje celokupne dokumentacije u vezi sa njihovim poslovanjem putem jedinstvene kontakt tačke i bez dupliranja troškova.

Na pitanje kako su firme koje su se do sada u Srbiji bavile digitalnom imovinom u kontekstu obaveza da se utvrdi i verifikuje identitet stranaka koje trguju i o svim nepravilnostima obaveštavaju nadležni, prvi čovek ECD kaže da o ovome „može da govori isključivo u ime svoje kompanije“.

“Ne znam kako je kod drugih učesnika na tržištu. U našoj firmi je funkcionisalo u smislu da su se poštovale procedure, ali zaista to ne mogu nazvati ‘pravim načinom’. Naime, procedure utvrđivanja identiteta korisnika koje su nam Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma nametnute su spore, komplikovane i odavno prevaziđene u mnogim zemljama. Novi Zakon u značajnoj meri popravlja tu situaciju, ali smatram da je bilo prostora da bude još bolje”, ističe Matanović.

I na dobitku, i na gubitku

Stupanje na snagu Zakona i podzakonskih akata koji će biti doneti u prvoj polovini 2021. godine data je dodatna mogućnost trgovanja kriptovalutama, a pre svega najpopularnijim bitcoinom.

„Praktično ne postoje ograničenja ni za koga osim za finansijske institucije pod nadzorom NBS. Koliko ja znam, to je jedina kategorija pravnih subjekata koja ne može posedovati digitalnu imovinu, niti njome trgovati. Za fizička lica nema ograničenja“, napominje Matanović i dodaje:

„Ako poredimo digitalnu imovinu i klasične valute, ono što upada u oči je mnogo širi opseg kretanja cene kod digitalne imovine. To je izuzetno primamljivo, jer pruža mogućnost veće zarade za mnogo kraće vreme. Ipak, to je mač sa dve oštrice, jer i gubici mogu biti jednako brzi kao i zarada. Ipak, ono što je nesumljivo prednost digitalne imovine, je što je značajno atraktivnija kao dugoročna investicija. Iako su i tu mogući veliki gubici, ipak je moguća i velika zarada. Sa druge strane, dugoročno investiranje u klasične valute je potpuno besmisleno, jer vam je zbog njihove inflatorne prirode gubitak zagarantovan“.

Digitalni novac
Foto: Pixabay.com

Matanović, ipak, napominje da je jedna od glavnih prepreka za širu rasprostranjenost digitalne imovine znanje. Korišćenje digitalne imovine je i dalje relativno komplikovano za prosečnog korisnika, pre svega sa tehničkog aspekta.

„Generalno, nivo finansijske pismenosti u široj populaciji u Srbiji je izuzetno nizak“, konstatuje Matanović, i dodaje „Edukacija je veoma dobrodošla, ali edukovati o digitalnoj imovini ljude koji o novcu ne znaju ništa je kao slati decu u gimnaziju, a da prethodno nisu išla u osnovnu školu. Da je nivo finansijske pismenosti na dovoljno visokom nivou, ljudi bi uglavnom i sami shvatali prednosti digitalne imovine bez potrebe da im neko to objašnjava“.

Pojmovi koje donose novi propisi

Digitalna, odnosno virtuelna imovina je, zapravo, digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja. Digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu (hartije od vrednosti, akcije, potraživanja i slično).

Virtuelna valuta je vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno u vezi sa zakonskim sredstvom plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i u tom smislu je kupuju, prodaju, razmenjuju, prenose i čuvaju elektronski. Nisu u pitanju sredstva koja mogu zameniti nacionalne valute, pa dinar i dalje, i pored donetog Zakona o digitalnoj imovini, ostaje jedino zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji.

Digitalni token je vrsta digitalne imovine koja označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge. Prava koja sadrži digitalni token mogu biti različita – od potraživanja određenog novčanog iznosa, sve do upravljačkih prava i učešća u dobiti, kao i prava na pristup određenoj robi ili usluzi u digitalnoj formi, a koje prihvata izdavalac tokena (eng.utility token).

Beli papir je dokument koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine, a koji sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, imovini i rizicima povezanim sa digitalnom imovinom. Omogućava investitorima da donesu investicionu odluku. Objavljuje se u jednostavnijoj proceduri nego prospekt kod izdavanja finansijskih instrumenata.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...