VIŠE OD 3 MILIJARDE DOLARA OD IZVOZA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA OVE GODINE Prinos pojedinih kultura bio čak i rekordan, kaže za Biznis.rs Milan Prostran

Ova poljoprivredna godina za pojedine kultura je prosečna, dok je za druge bila čak i rekordna. Očekivanja su da će učešće poljoprivrede u bruto društvenom proizvodu Srbije ove godine biti oko 15 odsto, dok će izvoz, i pored otežanih uslova, iznositi nešto više od tri milijarde dolara, ocenjuje za Biznis.rs agroekonomski analitičar Milan Prostran. 

“Prinos kukuruza, čija je berba počela, biće, na primer, rekordan. Takođe, bila je dobra žetva pšenice. Isto tako, suncokret se privodi kraju, dok će soja dati jednu prosečnu proizvodnju. Dakle, tih četiri, pet kultura – pšenica, kukuruz, suncokret, soja i nešto šećerne repe, odrediće dve trećine ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje u ovoj godini”, navodi Prostran.  

On podseća da je pri kraju branje kasnih sorti voća. “Sa šljivom, jabukom i nekim sortama kruške mi završavamo voćarsku godinu. Pred branjem smo stonih sorti grožđa, dok su neke već obrane”, kaže Prostran i dodaje da će  poljoprivreda ove godine dati veliki doprinos privrednom razvoju:  

“Moja procena je da će učešće poljoprivrede u bruto društvenom proizvodu Srbije ove godine biti skoro 15 odsto„.    

Izvoz stabilan, zabrinjava uvoz svinjskog mesa  

Ovogodišnji izvoz, kako kaže Prostran, iznosiće nešto više od tri milijarde dolara. 

“Najveći doprinos izvozu daće vodeće kulture – pšenica i kukuruz. Tu je i izvoz ulja, sojinih proizvoda, ali i određenih vrsta voća koje su u ovim teškim uslovima išli malo usporenije”, ističe naš sagovornik.   

Ono što, prema njegovim rečima, najviše zabrinjava jeste povećan uvoz nekih proizvoda koji nema potrebe da se uvoze.  

“To se pre svega odnosi na svinjsko meso koje je zauzelo prvo mesto u uvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, što svakako zaslužuje jedno ozbiljno razmatranje”, ističe Prostran. 

Kako kaže, ono što moramo da uvozimo jesu kafa i južno voće, dok uvoz svinjskog mesa samo šteti spoljnotrgovinskom bilansu. 

“Srbija je agrarna zemlja i sektor poljoprivrede zaslužuje veću finansijsku podršku. Od nove Vlade Srbije očekujem veće učešće agrarnog budžeta u ukupnom budžetu Republike Srbije. Da sa sadašnjih pet odsto učešća makar dođe do nivoa od osam odsto. Treba ići ka tome da agrarni budžet bude u korelaciji sa učešćem poljoprivrede u formiranju bruto društvenog proizvoda zemlje”, zaključuje Prostran.