Više otkupne cene mleka neophodne, što dosta zavisi od otkupljivača

Visoke cene žitarica u poslednjih godinu dana doprinele su da više ne postoji rentabilnost za proizvođače mleka. Država će izaći sa predlogom da se povećaju premije za mleko i to bi trebalo da važi od trećeg kvartala. Kako je istakao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, to nije dovoljno i iskorak moraju da naprave i prerađivači mleka.

„Očekujem da dođe do povećanja cena, ali da li će biti koliko su tražili proizvođači, nisam siguran. S druge strane, pitanje je kako će se to odraziti u trgovinama i kako će na to potrošači reagovati. Treba dovoljno balansirati. Svima koji imaju svoj posed, a proizvođači su mleka, ove godine najisplativije je bilo da se bave ratarstvom, nego ovim teškim poslom – mlečnim govedarstvom. Na državi je da očuva oba sektora“, izjavio je resorni ministar.

Nedimović je dodao da nigde u okruženju nema dovoljno mleka, osim u Srbiji i Bosni i Hercegovini, kao i da je počeo izvoz srpskog sira u Švedsku, Nemačku i Poljsku.

„Sigurno da će biti veća tražnja za mlekom, a ako se fokusiramo samo na domaće tržište, tu ne možemo nikako da preživimo“, naglasio je on.

Sanja Bugarski iz Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine tvrdi da je u našoj zemlji ova oblast potpuno neuređena i da je cena mleka sada niža i u odnosu na 2018. godinu, dok je 2016. godine otkupna cena bila oko 42 dinara.

„Uporedite šta je sve koštalo i vredelo te godine 42 dinara, a šta vredi toliko 2021. godine kada je prosečna cena mleka 30 dinara. Takođe, postoji i drugi negativni trend kada je reč o mleku koje se otkupljuje od proizvođača, a to je veliki uvoz u Srbiju. Nama EU ’gura’ gotove proizvode, ali se tu ne radi samo o njima. Ako je litar mleka koji oni uvezu kod nas jeftiniji od litra koji otkupljuju od nas, onda je to nešto što je subvencionisano velikim novcem da bi se izvozilo iz EU. Postoji i velika pomama gde fondovi, razne kompanije, uključujući i prerađivače, uvoze jeftino mleko u prahu iz EU, i od tog mleka u prahu plasiraju proizvode“, nedavno je objasnila Bugarski za Biznis.rs.

Ona je objasnila i da je problem i u tome što mnogi u to mleko u prahu ubacuju još nešto, zbog čega ono suštinski uopšte više nije mleko, a ima ga na našem tržištu.

„Bez ozbiljne rešenosti države da reši ove ogromne probleme, nema ničega. Dokle god nemate mlekare koje su u vlasništvu farmera, nećete ni imati proizvodnju“, naglasila je Bugarski.

Ona smatra da je mlečno govedarstvo na ivici propasti i tvrdi da su otkupne cene mleka, koje se kreću od 26 do 37 dinara, primorale stočare da rasprodaju krave. Proizvođači mleka ističu da ne žele socijalnu pomoć, već da mogu da opstanu i žive od svog rada. Najavljeno povećanje premije za mleko sa sedam na 10 dinara tek će minimalno poboljšati njihovu situaciju. Uporedo stočari već duže vreme apeluju da je potrebno da otkupljivači podignu cenu, ali oni to ne žele da učine. Stočni fond je sve manji, pa u mlečnom govedarstvu neće ostati ni 30 odsto, dok je otkupna cena mleka ista od 2011. godine.