Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Kako se opredeliti za pravi tip gradnje

Montažne kuće jeftinije i brže za izradu, ali da li su klasične zaista bolje?

LifestyleNekretnineNovacSrbijaVestiZanimljivosti

31.8.2021 18:01 Autor: Julijana Vincan 2

Montažne kuće jeftinije i brže za izradu, ali da li su klasične zaista bolje? Montažne kuće jeftinije i brže za izradu, ali da li su klasične zaista bolje?
Montažna kuća je zapravo svaka kuća čiji se elementi izrađuju u fabrici i u kontrolisanim uslovima, koji se zatim donose na lokaciju na kojoj... Montažne kuće jeftinije i brže za izradu, ali da li su klasične zaista bolje?

Montažna kuća je zapravo svaka kuća čiji se elementi izrađuju u fabrici i u kontrolisanim uslovima, koji se zatim donose na lokaciju na kojoj se gradi, gde se montiraju u celinu. Stoga se ovakvim objektima mogu nazivati oni koji koriste ‘suvi’ tip konstrukcije i primarni materijal im je drvo, ali i oni objekti koji se grade od, na primer, armiranog betona.

Prvi vid konstrukcije je zastupljeniji, a zajedničko za svaki tip montažne kuće jeste da se njeni temelji izvode na licu mesta, baš kao i kod klasične gradnje. Ostali elementi montažne kuće izvode se prema projektu u fabričkim uslovima, da bi se nakon transporta na lokaciju sastavljali u celinu od strane izvođača radova. Uprkos ovim detaljima, mnogi se nađu pred dilemom da li da grade kuću na klasičan način ili da se opredele za montažnu.

„Ako gledamo vremenski rok, vreme za izradu montažne kuće je mnogo kraće nego kod klasične. Recimo da, ako imate sreće, klasičnu kuću možete da završite za šest meseci, a montažna može da bude gotova za dva meseca. Prvo što treba da se uradi (u oba slučaja) jeste dobar temelj. Onda dolazi montažna građa i to se sve sklapa. Prednost montažne gradnje je ušteda vremena, a kada se gledaju finansije, u nekom momentu je montažna kuća možda bila čak i skuplja, ali je toliko poskupeo materijal za izradu klasične kuće, gotovo 100 odsto je skočila cena materijala, da je sada montažna kuća povoljnija“, objašnjava za Biznis.rs arhitekta Vesna Opačić.

Kada je reč o legalizaciji, ona kaže da je ista procedura za oba tipa gradnje, tako da to najviše zavisi od opštine i od područja u kom se plac, odnosno kuća nalazi.

„U Beogradu su te procedure mnogo duže. Montažne kuće su zastupljene u Srbiji, jer ljudi žele da za kratak vremenski rok naprave kuću u koju mogu da se brzo usele. Interesovanje jeste isto kao i za klasične, to znam jer sarađujem sa izvođačima koji rade fasade i završne radove za montažne kuće, i veoma su zauzeti. Prošle godine su imali mnogo posla u okolini Beograda, bez obzira što je bila korona kriza. Može se reći da je pandemija izazvala interesovanje za kuće, što montažne, što klasične, ali mislim da su montažne bile ipak više zastupljene, da bi ljudi mogli što pre da ih koriste“, ističe Opačić.

Foto: Kongres Arhitekata u Beogradu

Ona je dodala da montažna kuća može da se izradi za oko tri meseca, a njeno održavanje je vrlo slično kao i održavanje klasične kuće.

„Vek trajanja je možda malo diskutabilniji. Ako se klasična kuća izgradi kvalitetno i dobro, ona može da vas posluži od 50 do 70 godina, dok je vek trajanja montažne kuće između 30 i 40, možda i 50 godina, a posle toga mora da se pristupi rekonstrukciji, da se neke stvari prekontrolišu, zamene, što recimo kod dobro klasično ozidane kuće nije postupak. Okvirna cena montažnih kuća je između 300 evra (siva gradnja, koja ne podrazumeva struju, vodovod, kanalizaciju, kupatila, keramiku, itd.) i 500 evra (za gotovu kuću) po metru kvadratnom. Tako bi recimo za neku kuću od 70 metara kvadratnih cena bila oko 30.000 evra u proseku. Montažna kuća je idealna u situaciji kada jedna porodica želi što pre da se useli i koristi kuću. Ovakva kuća, naravno, pruža i potpuno korišćenje, dakle nije samo za vikendicu. Jedino je diskutabilan taj period trajanja, ali mislim da su sada montažne kuće kvalitetnije rađene, tako da veurjem da je i njihov vek produžen“, navela je arhitekta.

Kako je naglasila, sada postoji i mogućnost da se napravi sopstveni projekat, što ranije nije bio slučaj, gde proizvođači nude montažnu kuću po želji kupca. Ipak, mnoge brine izdržljivost same montažne kuće, što zapravo, kako naša sagovornica kaže, najviše zavisi od temelja.

„To ranije nije moglo, bilo je u ponudi nekoliko projekata koji se primenjuju na terenu gde se kupac nalazi, dok je klasična kuća prilagođena željama onog ko gradi samu kuću. Kada prođe ‘rok trajanja’ kuće, posle izvesnog vremena kuća je podložna tome da treba da se izvedu određene intervencije – promena nekog crepa, obnova fasade, a to je slučaj sa oba tipa kuće. Klasično zidana kuća je izrađena od tvrdih materijala, pa je možda u nekom pogledu stabilnija, sigurnija, dok su sa druge strane u montažnoj kući paneli, koji mogu zbog nekih atmosferskih promena da se oštete, pre svega na promeni toplo/hladno, pa u nekom momentu morate nešto da obnovite, prepravite. Ali u nekoj stabilnosti – i jedna i druga su stabilne, jer za obe treba da izgradite temelje. S jedne strane su u pitanju blokovi, a sa druge paneli“, naglasila je Opačić.

Ni kada je ekološki momenat u pitanju, klasične kuće ne prednjače, a ni kada je reč o izolaciji. Kada se sve sagleda kvalitet montažnih kuća nije ništa manji od ovih drugih.

„Klasične se grade od blokova, a i to su prirodni materijali. Nema tu neke posebne razlike u tom smislu. Negde imamo gips ploče ispunjene termoizolacijom, a negde tzv. termoblokove koji su rađeni od zemlje. Ne mislim da je jedna toplija, a druga hladnija, već to zavisi od fasade i stolarije, kakva je termoizolacija. Kada se temelj dobro odradi, onda je kuća na tom temeljnu stabilna, a ako to nije slučaj, jednako će stradati klasična i montažna. Jedino je klasična možda u nekom manjem procentu stabilnija zbog težine blokova, ali su i montažne kuće dosta unapređene, tako da su se napravile dobre zaštite od atmosferskih promena“, otkriva arhitekta.

Kada je reč o zgradama, tu, kako navodi, postoje ograničenja.

„Zgrada može da bude od nekih montažnih elemenata, ali to je specijalna vrsta izgradnje – možda imate betonske panele, ali imate čeličnu konstrukciju. Možda imate negde, recimo, gotova kupatila, pa ih spuštate, ali to je poseban način rada. Montažne kuće su obično u sastavu – prizemlje plus sprat, a čak je i to teže izvodljivo, možda se pre napravi samo neko potkrovlje“, zaključila je naša sagovornica.

Na sajtovima firmi koje nude upravo montažne kuće, u ponudi se mogu naći kuće od oko 30 metara kvadratnih, pa sve do 200 i više metara kvadratnih, različitog dizajna i mogućnosti. Cene se kreću od oko 10.000 evra, pa sve do 60.000 evra i više.

  • Lik Orijent

    1.9.2021 #1 Author

    Može, ali ne mora da znači, prvoj je prednost što je stabilna, ali i druga je isto tako stabilna, za zidanu kuću materijal je strašno poskupeo, a za motažnu, kao, nije (samo OSB ploče su npr. poskupele 2,5 puta)… Što bi rekli ljudi, mali saveti – nikakva pomoć.

    Odgovori

  • ja

    9.9.2021 #2 Author

    Ako isključimo gole zidove, svi ostali materijali su isti (instalacije vde, kanalizacije, struje, stolarija, spoljna izolacija fasade)
    Prednost je brzina izrade (suvi postupak-nema sušenja), mogućnost da je radi sam korisnik i toplotna efikasnost (termička izolacija jer se ona ugrađuje u same zidove)

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...