Višegradska grupa kao svojevrsna simbioza u oblasti turizma

Krajem marta u Srbiji će se održati 43. po redu Međunarodni sajam turizma, a kako stvari stoje, pripreme su počele još odavno. Turističke agencije prave ponude za predstojeću sezonu, a u sklopu priprema, predstavnici mnogih od njih su se nedavno uputili u Budimpeštu, gde je održan prvi Discover Central Europe događaj, namenjen umrežavanju turoperatera i agencija iz regiona.

U okviru ove manifestacije održan je panel Višegradske grupe (V4) pod naslovom „Recharging Europe“, kome je prisustvovao i Biznis.rs, a posetioci su sa velikim interesovanjem slušali ono što su predstavnici četiri zemlje — Poljske, Slovačke, Češke i Mađarske – imali da kažu.

Sama Višegradska grupa predstavlja svojevrsnu simbiozu koja se u prethodnim godinama pokazala kao veoma uspešna u mnogim oblastima, a turizam nije izuzetak. Kako kaže zamenik direktora Nacionalne turističke organizacije Mađarske Laslo Kunjid (László Könnyid), V4 države dele kulturu i tradiciju, a pritom svaka od njih ima jedinstveni identitet.

“Ako uporedimo brojke od prošle godine, možemo videti da smo jedni drugima pothranjivali (turistička) tržišta, posebno u letnjim mesecima”, navodi on.

Mađarska – jedna od omiljenih destinacija srpskih turista

Srbija se nalazi među prvih pet zemalja čiji su turisti u toku prošle godine najčešće putovali u Mađarsku. U toj grupi su i Rumunija, Poljska, Italija i Holandija.

Najposećenija je, kao što se i očekuje, Budimpešta, a srpski turisti rado putuju u Segedin, koji se nalazi u blizini granice, kao i u mađarske banje poput Morahaloma, Harkanija, Đule i Zalaegerszega.

Kako navodi direktorka sektora za međunarodne odnose u Nacionalnoj turističkoj organizaciji (NTO) Mađarske Žuža Senger (Zsuzsa Szégner), broj gostiju iz Srbije bio je stabilan između 2017. i 2019. godine, kada je naša zemlja zauzela 24. mesto po broju poseta. U godini pre pandemije susednu zemlju posetilo je između 70.000 i 75.000 srpskih turista, međutim u 2020. broj poseta je pao za 60 odsto, da bi potom 2021. porastao za 50 odsto.

Prošle godine je oko 52.000 srpskih turista provelo 141.000 noći u komercijalnim i privatnim smeštajima, pri čemu su u proseku imali po tri noćenja.

Ukupni prihodi mađarskih smeštaja u 2021. godini iznosili su 370 milijardi forinti (oko 972,23 miliona evra). Od početka 2022. godine Mađarsku je posetilo 1,4 miliona gostiju iz svih delova sveta, a ukupni prihodi smeštaja iznosili su 57 milijardi forinti (oko 149,77 miliona evra).

“Zahvaljujući Nacionalnom centru za čuvanje turističkih podataka (NTDSC) imamo mogućnost da dobijemo podatke o real-time rezervacijama i unapred rezervisanim smeštajima u svakom delu Mađarske. Na osnovu ovih informacija, možemo da kreiramo specijalne prognoze”, kaže Žuža Senger.

Kako pokazuju te prognoze, Mađarsku će ove godine posetiti između 34 i 37 miliona stranih i domaćih turista. Predviđeni međugodišnji rast trebalo bi da bude 25 odsto, što znači da će mađarski turistički sektor dostići 85 odsto rasta koji je beležio 2019, navodi Senger, napominjući da je važno uzeti u obzir negativne posledice rusko-ukrajinskog rata.

Za sada, Mađarska se još uvek smatra bezbednom destinacijom, smeštaji su dostupni, a mere vezane za suzbijanje korona virusa u potpunosti ukinute.

Kakva je ovogodišnja ponuda V4 zemalja?

Prema rečima Žuđe Senger, Mađarska koja trenutno predsedava Višegradskom grupom planira da posebnu pažnju posveti izlasku iz krize izazvane pandemijom, te da predstavi region Centralne Evrope kao mesto sa jedinstvenim kulturnim nasleđem koje treba posetiti, što podrazumeva pažljivo planirane i na najbolji mogući način realizovane zajedničke akcije V4 zemalja.

Sve četiri zemlje turističku sezonu započeće isticanjem dobro poznatih nacionalnih obeležja, ali kroz jednu potpuno novu prizmu.

Kako je istakao direktor marketinga i inostranih poslovnica u organizaciji CzechTourism František Rajsmiler (Frantisek Reismuller), ključna reč za promociju češkog turizma svakako je tradicija, i tu prvenstveno misli na “živu” tradiciju, odnosno na nešto što se iz prošlosti prenelo u sadašnjost i što i dalje možemo iskusiti na najrazličitije načine. Jedno takvo iskustvo svakako je poseta banjama, odnosno spa centrima u okviru lečilišta, koji se razlikuju po tretmanima koje tamo možete dobiti, kao što je, recimo, ispijanje lekovite vode uz laganu šetnju po Karlovim Varima ili kupanje u čuvenom češkom pivu. Iako zvuči neobično, predstavnik Češke napominje da je ovaj tretman veoma zdrav.

A zdravlje je, moglo bi se reći, bilo lajt motiv čitave panel diskusije. Tako se direktorka marketinga u Slovakia Travel Mirjam Bečnikova (Miriam Bencikova) osvrnula na banje u Slovačkoj koje nude tretmane lekovitim blatom i istakla da se u ovoj zemlji nalazi oko 1.600 izvora mineralne vode, te da njena turistička ponuda uključuje i 26 banjskih i spa centara, od kojih je najpoznatiji Pještani. U Trenčianskim Teplicama moguće je uživati i u prvom turskom hamamu koji je izgrađen u Slovačkoj.

Predstavnica Mađarske Žuža Senger (Zsuzsa Szégner) ukazala je na to da je Mađarska poznata po brojnim izvorima termalne vode, koji se koriste na mnogo različitih načina. Ona naglašava da mnogi od nas zapravo putuju kako bi pobegli od svakodnevne rutine, ali i bola, te da pomenuti termalni izvori imaju potvrđeno blagotvorno dejstvo.

“Na primer, jezero Heviz poznato je po tome što se temperatura vode u njemu nikada ne spušta ispod 22 stepena, tako da u svako doba godine možete plivati u njemu, okruženi lokvanjima”, objašnjava Senger.

Direktor marketinga u turističkoj organizaciji Poljske Artur Pjelašek (Artur Pielaszek) nadovezao se na priču o zdravstvenom turizmu ponudom za „aktivni odmor“.

“Poljska je zemlja poznata po brojnim prirodnim lepotama pogodnim za aktivnosti poput paraglajdinga, jahanja i planinarenja. Takođe, ova zemlja ima zanimljivu ponudu i za ljubitelje vodenih sportova (od jedrenja do ribolova), kako na Baltičkom moru tako i na nekim od brojnih jezera i reka”, kaže Pjelašek.

František Rajsmiler napomenuo je da su sve četiri zemlje “međusobno pristupačne”, što dodatno proširuje izbor kada je u pitanju aktivni turizam.

Pored prirodnih lepota i velikog broja lečilišta, sve četiri zemlje mogu se pohvaliti izuzetnim specijalitetima u okviru nacionalnih kuhinja. A gastronomija je ove godine jedan od glavnih aduta Mađarske, zemlje poznate po mlevenoj paprici i gulaš čorbi. Naravno, ne zaostaje ni Poljska sa čuvenim pirogijem, tradicionalnim krofnama i brojnim začinjenim jelima nastalim zahvaljujući uticajima istočne kuhinje.

Panel diskusija i događaj umrežavanja privedeni su kraju praćeni vedrim tonovima truba i doboša mađarskog orkestra. Međutim, napad Rusije na Ukrajinu neminovno je bacio senku na čitav evropski turistički sektor, te je očekivano da se i prioriteti menjaju u skladu sa situacijom. Kada se sve sagleda, preostaje nada da će razum pobediti silu, i da će nakon toga četiri zemlje, a sa njima i njihovi susedi poput Srbije, ipak naći prostora da realizuju planove u predstojećoj turističkoj sezoni.