Za devet godina javni dug se gotovo udvostručio

Da je javni dug Srbije od 28,5 milijardi evra prilično visok iznos u odnosu na ono što kao Srbija proizvodi smatra profesor na Ekonomskom fakultetu dr Dejan Šoškić koji dodaje da je od 2012. godine do danas dug porastao u evrima skoro duplo. O dugovanjima naše zemlje treba razmišljati i biti obazriv – poručuju i drugi stručnjaci iz ove oblasti.

„Postavlja se pitanje da li je naš kapacitet da proizvodimo nove vrednosti i izvozimo svoje proizvode porastao srazmerno. Srbija nema razloga da bude relaksirana po pitanju javnog duga, mada ćemo ove godine imati rast bolji nego što se očekivalo. Trenutni trendovi, kada se radi u javnom dugu, koji u BDP ima udeo manji od 60 odsto, nisu obeshrabrujući, ali se ova vrednost mora pratiti“, izjavio je dr Šoškić za N1.

Njegov kolega Dejan Molnar smatra da građani ne treba da budu zastrašeni tim dugom, već obazrivi.

„Srbija jeste zadužena, ali nije prezadužena zemlja. Kada se ocenjuje javni dug moramo da znamo šta merimo i na koji način, odnosno da nije lako dati jednostavan odgovor na to pitanje. Treba insistirati na tome da sve što se finansira iz deficita treba da ide u produktivne investicije, poput infrastrukture, digitalizacije, u nešto što će moći sutra da donese privredni rast“, izjavio je on u u emisiji ‘Da razumemo’ na TV N1.

Devizni kurs bitan za udeo javnog duga u BDP

Profesor dr Šoškić je za česte izjave predstavnika vlasti da su kamate na zajmove niže nego ranije i da je to zasluga njihove ekonomske politike naveo da glavnina uzroka niskih kamata leži u svetskim centrima, u monetarnoj politici koju sprovode Sjedinjene Američke države, Evropska unija…

„Kamate su niske zbog svetskih okolnosti i takozvanih nestandardnih mera monetarne politike koje podrazumevaju upumpavanje novog novca, što omogućava i lakše održavanje manjih valuta, poput dinara, u odnosu na jake valute. Naš javni dug je najvećim delom u stranim valutama, najviše u evrima, i manje u dolarima, a samo jedan mali deo je u dinarima, tako da devizni kurs igra ulogu u tome koliki će biti javni dug u odnosu na BDP. Dakle, ako imate precenjenu valutu ili jak dinar, onda će BDP u evrima biti veći, i time će parametar javnog duga prema BDP biti povoljniji“, navodi on i dodaje da je problem to što je veći deo duga Srbije u stranoj valuti, jer ne možemo da je proizvedemo i nemamo mnogo prostora za povećanje poreza koji su već visoki, poput PDV ili poreza na zarade.

Šoškić je naglasio da BDP može da se podeli na jedan deo koji je razmenjiv sa inostranstvom, gde se pokazuje konkurentnost privrede, i drugi koji je nerazmenjiv.

„Kod nas se taj segment razmenjivog BDP ne razvija dovoljno. Taj razmenjivi deo podrazumeva izvozni sektor i prodaju na domaćem tržištu gde je konkurencija prisutna. Bilo bi potrebno paralelno sa procesima investiranja da se mnogo više radi na razvoju ukupnog institucionalnog ambijenta, da domaći privatnici više investiraju i time generišu privredni rast“, istakao je on.

Molnar se slaže i kaže da je njegova topla preporuka kreatorima ekonomske politike da urade sve što je moguće da u mnogo većoj meri angažuju domaći kapital. „To će dati dugoročnije efekte, jer ti ljudi neće tako lako napustiti zemlju“, smatra on.

Na pitanje da li oslanjanja na strana ulaganja mogu obezbediti dugoročnu stopu rasta, Molnar navodi da nisu urađena ozbiljnija istraživanja.

„Jedno istraživanje koje sam uradio sa kolegom pokazalo je da se ne vidi visok nivo korelacije između stope stranih investicija i stope rasta BDP. Baš zato što nam je najveći deo duga u stranoj valuti to predstavlja rizik od promene deviznog kursa i inflacije. Dok sve stoji kako treba, uživamo u sigurnosti, ali ako se jedan od rizika promeni, mogu sinronizovano svi zajedno da se promene (u negativnom smislu)“, upozorava on.

Na pitanje šta se može očekivati, odnosno da li će javni dug rasti, Molnar navodi da su ekonomske projekcije vrlo nezahvalne, što se posebno videlo u vreme pandemije, kada su ozbiljne međunarodne ekonomske institucije, poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), omanule u prognozi.

„Ali, prema onome što vidimo poslednjih godina, deluje da će naš BDP da raste. Da bi on rastao na održivi način, važno je da to bude izvozno orijentisana proizvodnja iz što većeg broja preduzeća i što većeg dijapazona“, napominje on.

I Šoškić se slaže i smatra da fokus mora da ostane da se više orijentišu investicije ka izvozu i da se podigne konkurentnost domaće privrede, koja počiva na pojedincima koji imaju konkurentno znanje.

„Zbog toga je ulaganje u obrazovanje odlučujuće. Kada je reč o kreditima koje država uzima, treba imati u vidu da neki naši poverioci insistiraju da se ta sredstva troše na transparentan način, a neki to ne zahtevaju. U tom opredeljenju od koga ćemo uzeti novce mnogo je više važno da li su uz taj novac vezani i zahtevi transparentnosti, a mnogo manje kolika je njihova cena i koliko će nas koštati u budućnosti“, ističe profesor dr Šoškić.

Pavlović dodaje da kada se zemlja zaduži, ljudi moraju da imaju na umu kako se taj novac troši, ko se i koliko u to ugradio, ali, kako zaključuje – očigledno je da postoji neka vrsta korupcije.