Za projekte obnovljivih izvora energije u Srbiji ulaže se 40,5 miliona evra

Sa predstavnicima 11 gradova i opština u Srbiji u utorak je u zgradi gradske uprave u Kragujevcu potpisan Memorandum o razumevanju za realizaciju prve faze projekta korišćenja obnovljivih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji za šta je opredeljeno 40,5 miliona evra.

Sa predstavnicima lokalnih samouprava memorandum su potpisali potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli (Matteo Colangeli) i ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid (Urs Schmid), u ime švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomska pitanja (SECO), prenosi Beta.

Mihajlović je novinarima u Kragujevcu rekla da potpisani memorandumi znače, ne samo podizanje energetske efikasnosti, uključivanje obnovljivih izvora energije u proizvodnju toplotne energije, nego pre svega čistiju životnu sredinu.

Prema njenim rečima, vrednost projekata je 40,5 miliona evra, od čega su 30 miliona kreditna sredstva EBRD-a, Vlada Švajcarske donira 8,5 miliona evra, a donacija Evropske unije je tri miliona evra.

„Podaci kažu da mi danas proizvodimo 37 gigavat-časova toplotne energije iz obnovljivih izvora. Kada se ovaj projekat bude završio, a pričamo o 40,5 miliona evra koliko se ulaže u 11 jedinica lokalne samouprave, onda će proizvodnja energije iz obnovljivih izvora biti 3,5 puta viša, negde oko 197 gigavat-časova“, rekla je Mihajlović.

Dodala je da će to takođe značiti preko 20.000 tona manje emisije ugljen-dioksida. Mihajlović je istakla da će svi projekti biti završeni u naredne četiri godine i dodala da će u Novom Pazaru u oktobru biti gotova toplana koja će koristiti biomasu, dok je u Priboju i Malom Zvorniku već otvorena takva toplana.

Prema rečima Mihajlović, u Nišu će se koristiti solarna energija za proizvodnju toplotne energije.

Kragujevac će imati dva projekta, jedan za korišćenje energije iz DATA centra, a drugi je u vezi sa dodatnim kotlom na biomasu.

Mateo Kolanđeli je rekao da je pilot projekat započeo pre godinu dana i da se njime daje primer kako da se unapredi zelena energetska tranzicija i kvalitet vazduha, ali i da se u isto vreme obezbedi energetska sigurnost.

Urs Šmid je rekao da se Švajcarska i Srbija suočavaju sa izazovom da dekarbonizuju svoje privrede da bi ispunili obaveze iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, ali i da bi unapredili životnu sredinu, zaštitili zdravlje građana i smanjili troškove i zavisnost od uvoza.

„Za obe naše države to znači da ćemo u narednim godinama morati značajno da povećamo udeo obnovljive energije. U tom smislu, trenutna energetska kriza je poziv na buđenje za ubrzanje naših napora za razvoj alternativnih izvora energije i postizanje veće energetske sigurnosti“, rekao je Šmid.

On je rekao da sistem daljinskog grejanja u Srbiji nudi veliki potencijal za unapređenje dekarbonizacije privrede Srbije.

„Skoro 100 odsto toplotne energije dolazi od prirodnog gasa, mazuta i uglja, a samo 0,4 odsto od biomase“, rekao je Šmid.