Zabrinutost zbog snabdevanja blago podigla cene nafte

Cene nafte porasle su u ponedeljak na međunarodnim tržištima iznad 93 dolara po barelu, podržane znakovima zastoja u pregovorima o iranskom nuklearnom programu i zabrinutošću za snabdevanje iz Rusije u očekivanju ruskog embarga.

Na londonskom tržištu cena barela bila je viša 63 centa u odnosu na zatvaranje u petak i iznosila je 93,47 dolara. U gotovo istom iznosu porasla je i na američkom tržištu, gde se barelom sirove nafte WTI trgovalo po 87,21 dolara.

Trend blagog rasta nastavio se i u jutrošnjem trgovanju, jer je u trenutku pisanja ovog izveštaja severnomorska Brent nafta koštala 94,41 dolar po barelu, a teksaška WTI 88,22 dolara.

Trgovci pažljivo prate pregovore o oživljavanju sporazuma o iranskom nuklearnom programu iz 2015. godine budući da bi njihov uspeh utro put povratku iranske nafte na svetska tržišta, prenosi Mina.

Francuska, Velika Britanija i Nemačka izavile su da „ozbiljno sumnjaju“ u spremnost Irana da oživi sporazum, prigušujući očekivanja da će globalno snabdevanje uskoro dobiti iransko pojačanje.

Trgovce brine i kraj godine, kada bi na snagu trebalo da stupi embargo Evropske unije na uvoz ruske nafte. Američko ministarstvo finansija upozorilo je u nedelju da bi zbog evropskog embarga cene nafte i gasa u Sjedinjenim Američkim Državama ove zime mogle porasti.

Grupa najrazvijenijih ekonomija sveta G7 sprema se da limitira cene ruske nafte, kako bi Rusiji ograničila prihode kojima, kako tvrde, finansira invaziju na Ukrajinu. Cenovni limit trebalo bi da bude veći od troškova proizvodnje, a sankcije bi zapadnim kompanijama branile pružanje usluga osiguranja i transporta, poručila je grupa G7.

Značajniji rast cena zakočile su procene da bi se kineska potražnja za naftom ove godine mogla smanjiti prvi put u dve decenije zbog pekinške politike nulte tolerancije na Covid-19, koja je za praznike zadržala građane kod kuće pa se potrošnja goriva smanjila.