Zašto je krompir tri puta skuplji nego prošle godine?

Cena krompira u Srbiji veća je 293 odsto nego u aprilu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Cene poljoprivrednih proizvoda u proseku su povećane za 30 odsto.

Na užičkoj pijaci sezonskog voća i povrća u izobilju, ali krompira koji je na ceni, čini se, najmanje. Za kilogram tek pristiglog, mladog krompira treba izdvojiti od 120 do 150 dinara, dok i stari drži sličnu cenu, prenosi RTS.

Uglavnom veoma tražen na pijacama je ivanjički krompir. Karaklajići na 1.000 metara nadmorske visine pod tom kulturom imaju tri hektara. Kažu da zbog nesigurne proizvodnje moraju da kombinuju stočarstvo sa uzgajanjem maline i krompira.

„Kad bi bila cena kao ove godine, ovog proleća između 40 i 50 dinara, moglo bi da se funkcioniše. Jeste sve poskupelo i gorivo i đubrivo, ali međutim kad bi se zadržavala ova cena, mogli bi sasvim normalno da živimo i funkcionišemo“, poručuje Miladin Karaklajić iz sela Brezova.

U požeškom kraju posle prošlogodišnje suše mnogi su prepolovili proizvodnju i umesto krompira posejali pšenicu. Ipak se nadaju dobroj ceni.

„Ne sejem više mnogo. Samo za sebe, koliko da imam, pa neka bude i 500 dinara i nadam se da će da bude skup, jer ljudi se muče, krompir je ogroman teret“, poručuje Bratislav Filipović iz sela Duškovci.

Ilija Mirosavić iz sela Tabanovići za RTS je istakao da očekuje ove godine dobru cenu krompira, s obzirom na to da je veštačko đubrivo poskupelo svuda u svetu, to znači, kako kaže, da neće biti nigde jeftine proizvodnje.

Nekada je najveća proizvodnja krompira bila u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu, gde se proizvodila četvrtina ukupnih količina u Srbiji. Sada primat preuzimaju ravničarski krajevi.

„U Vojvodini je moguća potpuna mehanizacija tog poljoprivrednog procesa, došlo je do ukrupnjavanja proizvođača, specijalizacije, ugovaranje proizvodnje sa prerađivačima, takođe im ide u korist“, objašnjava prof. dr Zoran Broćić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Proizođači u zapadnoj Srbiji kažu da ih godinama prate brojni problemi.

„Odsustvo svake dobre organizacije gde su mali proizvođači udruženi, gde mogu da odgovore zahtevima globalnog tržišta i sa druge stane ogroman uvoz, nekontrolisan uvoz krompira. Nećete verovati, ove godine ima negde oko 50.000 tona merkantilnog krompira“, naglašava proizvođač iz Guče Ratko Vukićević.

Uz dobru cenu i organizovanu proizvodnju, navode sagovornici RTS-a, i prerada krompira donela bi sigurniji plasman i manju brigu proizvođačima.