Zašto Kina manje ulaže u „Pojas i put“

„Kineska inicijativa „Pojas i put“ i dalje predstavlja ekonomski projekat bez presedana. Sredstva koja su do sada izdvojena i koja se i dalje izdvajaju nisu viđena u praksi. Podaci pokazuju da je vrhunac kineskih ulaganja u apsolutnom iznosu dostignut 2016. i 2017. godine, i da od tada nivo investicija opada“, kaže za Politiku Katarina Zakić, naučna saradnica i načelnica Centra za studije „Pojasa i puta“ u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, povodom vesti da su kineska ulaganja u ovu inicijativu opala od početka godine.

Prema njenim rečima, postoji više razloga za ovakav silazni trend. Pre svega tu je zatvaranje tržišta EU za kineske investicije (to jest uvođenje skrininga inostranih investicija u EU), pored toga pogoršani politički i ekonomski odnosi sa SAD i Australijom i usled toga smanjenje ulaganja u tim državama.

Manjim delom su razlog bile i neuspešne kineske investicije u pojedinim zemljama, neke države imaju i probleme sa vraćanjem duga Kini, a na sve to su se nadovezali pandemija virusa Covid-19 i sukob u Ukrajini. Prema tome, ni političke ni ekonomske okolnosti ne idu naruku ni Kini, ni drugim zemljama, jer se ekonomska kriza zahuktava, a u takvoj situaciji države gledaju da smanje zaduživanja u vidu zajmova a da povećaju strane direktne investicije.

„Sa druge strane, ekonomske promene u samoj Kini, i nov 14. plan razvoja, ukazuju da će više snage i sredstava koncentrisati na razvijanje sopstvenog tržišta. Smanjenje obima investicija nije bilo iznenadno, to se na neki način i očekivalo“, objašnjava Zakić. Sagovornica Politike naglašava da je usled svih ovih razloga Kina morala ozbiljno da sagleda na koji način želi da nastavi sa inicijativom i koji su prioriteti za ulaganja.

I dalje se najviše investira u infrastrukturu i energetiku, ali se neki trendovi i u ovoj oblasti menjaju. Pre svega destinacije za ulaganja su se promenile i Kina sada najveći broj investicija ima u Azijsko-pacifičkom regionu, na Bliskom istoku, u Africi i Latinskoj Americi, a ranije je najveći deo ulaganja odlazio u Evropu.

„Trend investiranja za sada je u silaznoj putanji, jer su svetske okolnosti takve. Verovatno će se tokom narednih godina on ustaliti i održavati na jednom nivou, koji neće biti više visok kao ranije, ali neće ni opadati“, navodi Zakić.

Povodom činjenice da je Srbija jedna od malobrojnih zemalja u kojoj Kina ne smanjuje ulaganja, ona kaže da Kina sada znatno pažljivije bira zemlje i delatnosti u koje će investirati i trudi se da izbegne nepotrebne rizike. Njena saradnja sa Srbijom je i sada, kao i ranije, bila dobra te nema razloga da se u tom smislu nešto menja. Srbija sada prema njenim rečima ima više mogućnosti da sistemski usmeri napore na privlačenje investicija iz Kine u strateškim oblastima koje ona odabere.

Prema podacima Narodne banke Srbije tokom prvog tromesečja 2022. iz Kine (uključujući Hongkong, Tajvan i Makao) uložena su 243,4 miliona evra (40 odsto svih stranih direktnih investicija u Srbiji), što predstavlja rast priliva stranih ulaganja iz Kine u odnosu na isti period prethodne godine, kada je investiran 241,1 milion evra. Tako da je i ove godine Kina ostala na prvom mestu po visini ulaganja. Najveći deo kineskih investicija usmeren je ka prerađivačkoj industriji i građevinarstvu.

Rekordan priliv ulaganja iz Kine ostvaren je tokom 2021. kada su one iznosile 774 miliona evra, što je za 46,5 odsto više u odnosu na 2020. godinu. U periodu od 2010. do prvog tromesečja 2022. zabeležen je priliv investicija iz Kine u iznosu od 3,1 milijardu evra.

„Posebno je važno naglasiti da se od 2016. investicije iz Kine ubrzavaju i da su od 2016. do prvog tromesečja 2022. one iznosile 2,9 milijardi evra. Kada se ovaj podatak posmatra kao učešće u ukupnim stranim investicijama u Srbiji, od 2016. do prvog tromesečja 2022. ulaganja iz Kine su u proseku iznosila 17,7 odsto ukupnih stranih direktnih investicija – navode iz NBS.