Zemljama sa najnižim prihodima preti bankrot

Najsiromašnije zemlje suočene su sa porastom duga za 10,9 milijardi dolara ove godine nakon što su mnogi odbili njihove zahteve za pomoć, pa su se umesto toga okrenule tržištima kapitala kako bi finansirali odgovore na pandemiju korona virusa.

Grupa od 74 zemlje sa niskim dohotkom moraće da otplati procenjenih 35 milijardi dolara zvaničnim bilateralnim zajmodavcima i kreditorima iz privatnog sektora tokom 2022. godine, prema podacima Svetske banke, što je povećanje od 45 odsto u odnosu na 2020. godinu, prenosi Financial Times.

Jedna od najugroženijih zemalja je Šri Lanka, za koju je rejting agencija S&P Global prošle nedelje upozorila na moguće neispunjavanje obaveza ove godine, snižavanjem rejtinga državnih obveznica zemlje. Investitori su, između ostalog, zabrinuti za Ganu, Salvador i Tunis.

Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas (David Malpass) upozorio je da rizik od neuredne otplate raste. „Zemlje se suočavaju sa nastavkom otplate duga upravo u vreme kada nemaju resusre da ih izvrše“, rekao je Malpas. Oko 60 odsto svih zemalja sa niskim dohotkom treba da restruktuira svoje dugove da bi mogla da servisira dugovanja, saopštila je Svetska banka.

Vlade i kompanije u zemljama sa niskim i srednjim prihodima izdale su obveznice u vrednosti od po 300 milijardi dolara 2020. i 2021. godine, što je više od jedne trećine više od nivoa pre pandemije, prema podacima Instituta za međunarodne finansije.

Inicijativa za obustavu servisiranja duga, koju je pokrenula grupa velikih ekonomija G20 u aprilu 2020. godine, pokrenuta je da odloži oko 20 milijardi dolara koje duguju 73 države bilatelarnim zajmodavcima između maja i decembra prošle godine.

Uprkos tome što je produženo do kraja 2021. godine, samo 42 zemlje dobile su pomoć u ukupnom iznosu od 12,7 milijardi dolara, prema grupi zemalja kreditora Pariskog kluba koja je pomogla u koordinaciji inicijative zajedno sa Svetskom bankom i MMF.