Žene rođene u inostranstvu teže nalaze posao od muškaraca

Zbog rata u Ukrajini značajan broj Ukrajinaca već je zatražio privremenu zaštitu u Evropskoj uniji, što im omogućava dozvolu boravka i pristup tržištu rada u državama članicama EU. Mnogi od ovih ljudi će, bez sumnje, potražiti posao kako bi se izdržavali, što verovatno neće biti jednostavan zadatak.

Pre navedenog događaja, Zavod za statistiku EU (Eurostat) sproveo je prošle godine Anketu o radnoj snazi, koja naglašava prepreke sa kojima se suočavaju ljudi rođeni u inostranstvu, kada je u pitanju dobijanje odgovarajućeg posla u njihovoj trenutnoj zemlji domaćina.

Navedena anketa pokazuje da su žene rođene u inostranstvu češće prijavljivale da su nailazile na prepreke da dobiju odgovarajući posao nego muškarci. Tako je petina žena rođenih u nekoj drugoj zemlji EU (20,3 odsto) naišla na prepreke, u poređenju sa gotovo duplo manje muškaraca (13,2 procenta).

„Više od trećine žena rođenih u zemljama koje nisu članice EU sa niskim ili srednjim indeksom humanog razvoja (HDI – formula kojom se mere siromaštvo, pismenost, obrazovanje, životni vek, i drugi faktori za zemlje sveta) prijavilo je prepreke, u poređenju sa manje od jedne trećine muškaraca (35,7 nasuprot 31,1 odsto), dok je 27,3 procenta žena iz zemalja van EU zemlje, sa visokim ili veoma visokim HDI, prijavilo prepreke u poređenju sa 20,9 odsto muškaraca“, piše u izveštaju Eurostata.

Glavna prepreka, koja je najčešće prijavljivana, bila je nedostatak jezičkih veština na jezicima zemlje domaćina. Ovo je posebno bio slučaj kod osoba rođenih van EU u zemljama koje imaju nizak ili srednji HDI (9,7 odsto muškaraca i 10,5 procenata žena).

Jedina glavna prepreka zbog koje je udeo prijavljenih muškaraca bio veći od žena bila je „ograničeno pravo na rad zbog državljanstva ili boravišne dozvole“.

Za one iz država koje nisu članice EU, a sa niskim ili srednjim HDI, udeo muškaraca je bio 3,3 odsto u poređenju sa 2,8 procenata žena. Za one iz zemalja koje nisu članice EU, a imaju visok ili veoma visok HDI, udeo je bio 2,1 odsto za muškarce i 1,6 procenata za žene.

Nepoznat broj naših ljudi u inostranstvu

Često se mogu čuti pretpostavke da „pet miliona Srba živi van Srbije“, ili da „u dijaspori ima četiri miliona Srba“. Ali, sve su to nagađanja, jer nikada nije tačno prebrojan broj Srba u dijaspori i regionu.

Naša država pokušala je da prebroji Srbe u svetu, i dobijeni rezultat za stotinu država sveta u ovakvom popisu stanovništva bio je 299.900. Međutim, samo u Austriji živi i radi 120.000 državljana Srbije.

Prema podacima koje prenosi RTS, u dijaspori i regionu ima oko 2,5 miliona Srba iz svih srpskih zemalja. Dodaje se da je Srba sve manje i da živimo u 159 država sveta. Srbi su svetski prvaci među iseljenima po uzimanju stranog državljanstva u Austriji (80.000), Nemačkoj (90.000), Australiji i Sjedinjenim Američkim Državama. Zbog toga je broj popisanih Srba, na primer, u SAD pao sa 350.000 na 175.000, a u Australiji sa 120.000 na 69.000 Srba.