Hrvati prvi u regionu po standardu kupovne moći, Srbija na trećem mestu

Među zemljama regiona Srbija je na 52 odsto evropskog proseka individualne potrošnje (od 100 procenata), dok su ostale ispod 50 odsto – Severna Makedonija sa 49 odsto, Bosna i Hercegovina 41 procentom i Albanija 39 odsto, pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Izuzetak je Crna Gora, čiji je standard građana poboljšan u prošloj godini, ali je zaostajao 40 odsto za prosekom Evropske unije. Sa dometom od 60 odsto evropskog proseka crnogorski građani su prvi u regionu posle Hrvatske, koja je članica EU, a od država članica najbliža im je Bugarska, sa 63 odsto proseka standarda EU.

Iz Eurostata su obrazložili da se standard kupovne moći (SKM) meri stvarnom individualnom potrošnjom (SIP) po stanovniku, koja pokazuje koliko su dobara i usluga pojedinci konzumirali, bilo da su za njih plaćali sami ili su trošak snosile države, odnosno nevladine organizacije.

SKM je veštačka valuta koja eliminiše razlike u cenama među zemljama. Dakle, ona predstavlja meru materijalnog blagostanja domaćinstava. U 2021. godini, SIP po glavi stanovnika izražena u standardima kupovne moći (SKM), varirala je od 63 do 146 odsto proseka Evropske unije u 27 država članica,

Hrvatska je u 2021. godini napredovala za jedno mesto na lestvici zemalja EU po individualnoj potrošnji i BDP-u po stanovniku. Ipak, Hrvatska je u grupi zemalja sa najnižim standardom u 2021. godini, iskazanom stvarnom individualnom potrošnjom po stanovniku, nižom za 27 odsto od proseka EU.

U izveštaju se navodi da je lane devet država članica zabeležilo stvarnu individualnu potrošnju po glavi stanovnika iznad proseka EU. Luksemburg je bila jedina država članica koja je zabeležila SIP po glavi stanovnika 25 odsto ili više iznad proseka EU. U Danskoj, Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, Austriji, Švedskoj, Finskoj i Francuskoj nivoi su bili 10 procenata ili više iznad EU proseka.

U trinaest država članica stvarna individualna potrošnja po glavi stanovnika nalazila se između proseka i 25 odsto manje od proseka EU. U ovoj kategoriji postojale su značajne razlike između država članica: u Italiji, Litvaniji, Kipru i Irskoj nivoi su bili 10 odsto ili manje ispod proseka EU, dok su Slovenija, Španija, Češka, Poljska, Portugalija, Malta i Rumunija bile između 11 i 20 odsto. Estonija i Grčka bile 21 i 23 odsto ispod proseka EU.

Pet država članica imalo je SIP po glavi stanovnika 25 odsto ili više ispod proseka EU. Hrvatska, Letonija, Mađarska i Slovačka bile su između 27 i 30 procenata ispod, dok je Bugarska zabeležila SIP po glavi stanovnika 37 odsto ispod proseka EU.

Bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika, mera ekonomske aktivnosti, takođe pokazuje značajne razlike među državama članicama EU.

U 2021. godini BDP po glavi stanovnika, izražen u standardu kupovne moći (SKM), kretao se između 55 odsto ​​proseka EU u Bugarskoj i 277 procenata u Luksemburgu. Deset država članica evidentiralo je nivo BDP-a po glavi stanovnika iznad proseka EU u 2021. godini.