Rast potražnje i kupovne moći građana ili novo zaduživanje države?

Vlada Srbije pripremila je nekoliko ekonomskih mera koje će biti realizovane u narednom periodu. Prema najavama predsednika Srbije, od 1. septembra zaposleni u prosveti dobiće povećanje plata od 5,5 odsto, plus od 1. decembra još 10 procenata. Zarade će na isti način biti povećane i u zdravstvu, kumulativno 16 procenata, kao i u ostatku javnog sektora. Ipak, za ostale će povećanje biti nešto manje, oko 11 odsto.

Od 1. oktobra je najavljeno i povećanje penzija od 5,5 procenata, dok će najstariji od 1. januara sledeće godine dobiti dodatnih 14,6 odsto povišice.

Jedna od mera je i da će roditelji dobiti po 10.000 dinara za svako dete, od tek rođenog do uzrasta od 16 godina.

Iako su u prethodnim periodima mere povećavanja plata, kao i davanja novca iz budžeta za građane bez realnog osnova bile kritikovane, ekonomista Ivan Nikolić smatra da ovoga puta neće biti efekta koji bi mogao da naruši makroekonomsku stabilnost.

“Rizik je minimalan da bi ove mere mogle da ugroze stabilnost. Pretpostavljam da je namera da se podstakne domaća tražnja, odnosno preko nje privredni rast koji značajno usporava. Treba naglasiti da je potražnja u maloprodaji, i uopšte u sektoru usluga, u ozbiljnoj negativnoj zoni. Realno posmatrano, ovo će biti samo jedan podsticaj da se ona vrati u neku ravnotežu, pošto je zbog inflacije značajno okrnjena. Potražnja i kupovna moć su u ozbiljnom padu u odnosu na isti period prošle godine”, ocenjuje Nikolić u razgovoru za Biznis.rs.

On ističe da ne treba brinuti o eventualnom narušavanju makroekonomske stabilnosti, jer budžet dozvoljava ovakva davanja.

“Postoji fiskalni prostor pošto je stvorena ogromna rezerva u budžetu i mogu se ostvariti najavljene mere. Samo za prva četiri meseca je deficit niži u odnosu na budžetski plan za oko 55,4 milijardi evra, dok ceo ovaj paket zajedno sa povećanjem penzija i davanjem po 10.000 dinara za decu do 16 godina, mislim da ne dostiže ni 200 miliona evra”, kaže naš sagovornik i dodaje da novca ima i da ga treba trošiti.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je, komentarišući najavljene mere Vlade Srbije, da nema govora o nekom dodatnom zaduživanju – „mi plan našeg zaduženja ne menjamo do kraja godine“.

Ekonomista Ivan Nikolić takođe smatra da ni u pogledu većeg uvoza ne postoji rizik kada je reč o najavljenim merama.

“Uvoz je neverovatno vrednosno niži u odnosu na prošlu godinu kada su bili poremećaji zbog visokih cena energenata i svega što je poskupelo na svetskom tržištu. Ova najava može eventualno psihološki da odvrati neke proizvođače i prodavce da brže snize svoje cene. Videćemo gde će inflacija završiti, ali će svakako biti jednocifrena na kraju godine”, zaključuje Nikolić.

Ekonomista Aleksandar Stevanović u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da je svaki voluntarizam, odnosno populizam, loš za dugoročno funkcionisanje privrede, ali je dobar za vlast, nebitno koju.

“Ostaje tužan osećaj da smo mogli više učiniti na stvaranju nacije pobednika, zemlje jakog domaćeg privatnog sektora, gde je zarada na tržištu poželjan model karijere i gde je država tu da jako dobro obavi mali broj stvari. Ovako država ostaje na rečima previše omnipotentna, na sreću u praksi ne preterano uverena da treba stalno da radi sve i svašta. Što se tiče javnih finansija, sve je u redu, samo emitujemo prava na temelju inflatornog novca, to je manje-više neutralna operacija. Inflaciju svakako nismo mogli izbeći”, ističe Stevanović.

On ocenuje da budžet neće trpeti i da tome u prilog govori i podatak da se državna kasa dodatno napunila inflatornim novcem.

“I sa inflacijom i bez nje naše javne finansije su solidno konzervativne za evropske standarde. Na nama je pitanje da li ćemo biti fascinirani što većina dodatnog punjenja budžeta usled rasta, deficita i primarne emisije ne ide u smanjenje poreza, doprinosa i nameta nego u državne investicije, plate i penzije i različite sheme podrške privredi. Na dugi rok nema ništa bolje za javne finansije i jednu privredu od niskih poreza i nameta i države koja nije aktivni učesnik na tržištu”, zaključuje ekonomista Aleksandar Stevanović.

Podsetimo, najavljeno je da će prva mera pomoći od 10.000 dinara roditeljima za svako dete do 16 godina biti realizovana već od avgusta. Ministar finansija potvrdio je na svom zvaničnom Instagram profilu da će prijava za tu vrstu pomoći biti moguća od 20. avgusta.

„Prijava će se odvijati na portalu Uprave za trezor, a biće potrebno da majke unesu broj lične karte i svoj matični broj, matični broj za svako dete i da izaberu banku u kojoj žele da im pomoć bude isplaćena. Sistem će predvideti i način prijave za samohrane očeve, a primaocima socijalne pomoći ova pomoć će biti automatski isplaćena“, najavio je Siniša Mali.