Zervos: MMF da preispita sopstvene prognoze

Dejvid Zervos (David Zervos), novoimenovani savetnik američkog ministra finansija, poručio je da bi Međunarodni monetarni fond (MMF) trebalo najpre da preispita sopstvene prognoze pre nego što kritikuje fiskalnu politiku SAD. On smatra da se upozorenja MMF-a moraju posmatrati imajući u vidu njegove ranije greške u procenama privrednih kretanja.

Zervos je reagovao na izjavu direktorke MMF-a Kristaline Georgijeve, koja je upozorila da ni snažan privredni rast SAD neće biti dovoljan da rastući savezni dug učini dugoročno održivim. Georgieva je time odgovorila američkom ministru finansija Skotu Besentu (Scott Bessent), koji je u avgustu izjavio da bi SAD mogle da prerastu problem duga zahvaljujući bržem ekonomskom rastu. U međuvremenu je američki državni dug premašio 40.000 milijardi dolara, prenosi CNBC.

Kao argument protiv oslanjanja na prognoze MMF-a, Zervos je naveo nekoliko primera iz prošlosti. Prema njegovim rečima, MMF je 2008. predviđao rast svetske privrede od tri odsto, ali je već naredne godine usledila prva globalna kontrakcija posle Drugog svetskog rata. Takođe je podsetio da je MMF bio optimističan u pogledu jugoistočne Azije pre finansijskog sloma 1997. godine, dok je 2022. očekivao znatno lošije rezultate ruske privrede nego što su se na kraju ostvarili.

Zervos je pomenuo i procene MMF-a o Argentini, koja je dobila paket pomoći od 57 milijardi dolara, ali se 2020. ponovo našla pred bankrotom. Kao još jedan primer naveo je ranije procene da će rast inflacije u SAD biti samo privremen. Zbog takvih promašaja, poručio je, prognoze Fonda treba uzimati sa rezervom.

Upozorenja o američkom dugu, međutim, ne dolaze samo iz MMF-a. Mnogi ekonomisti smatraju da rast troškova kamata i visok budžetski deficit povećavaju rizik od spirale zaduživanja, mada nema saglasnosti o tome da li bi SAD mogle da se suoče sa pravom fiskalnom krizom.

Georgijeva je slične poruke upućivala i drugim velikim ekonomijama, uključujući Francusku, dok je Institut za međunarodne finansije upozorio da globalni dug, koji je u prvoj polovini godine premašio 365.000 milijardi dolara, sve više opterećuje javne finansije. U izveštaju iz septembra Institut je ukazao da kratkoročna rešenja koja političari nude u vreme izbora otežavaju izdvajanje novca za javne usluge.