Žitounija: Država nije platila dug za brašno, mlinari bez novca za otkup novog roda pšenice

Država Srbija još nije platila mlinovima dug od 240 miliona dinara za isporuku brašna po zamrznutim cenama, a ograničen izvoz sprečio je da prodaju viškove, pa mnogi neće imati novca za kupovinu pšenice iz novog roda, izjavio je u četvrtak direktor udruženja mlinara „Žitounija“ Zdravko Šajatović.

On je za Betu rekao da mlinari od države potražuju dug za četiri meseca, od februara do juna zbog toga što im nije isporučila pšenicu iz robnih rezervi po povoljnim cenama, već su morali da je kupuju na slobodnom tržištu. 

„Mlinari su kupovali pšenicu na slobodnom tržištu jer država nije imala da ga isporuči iz robnih rezervi, osim za dva meseca i plaćali su ga po znatno višim cenama, a brašno su prodavali po ograničenim cenama koje su često bile i niže nego što su platili pšenicu“, rekao je Šajatović.

Vlada Srbije ograničila je cene brašna u pakovanjima od jedan do pet kilograma u novembru prošle godine, na nivoima koji su tada zatečeni kod proizvođača, od 36 do oko 50 dinara. U martu ove godine Vlada Srbije zabranila je izvoz brašna, a 20. aprila na pritisak izvoznika odobrila je kvote, da bi ih krajem tog meseca ukinula.

Šajatović je rekao da će za mesec dana početi žetva, a mlinari nemaju novca za otkup novih količina pšenice jer nisu uspeli da se rasterete svih viškova zbog ograničenog izvoza.

On je rekao da država nije odbila njihov zahtev za isplatu tog duga, ali da nije ništa ni odgovorila iako su prvi zahtev ispostavili u martu za prethodni mesec.

Prema Zakonu o uređenu tržišta koji je na snazi od 1. januara 2022. godine država može da ograniči cene pojedinih proizvoda, ali je dužna da proizvođačima nadoknadi štetu koja je nastala zbog regulisanih cena.

Mlinarima je izvoz bio zabranjen u periodu kada je brašno na inostranom tržištu moglo da se, kako je rekao Šajatović, proda po povoljnijim cenama nego na domaćem tržišu i tako su onemogućeni da ostvare veći prihod.

U maju, kada je skinuta zabrana za izvoz brašna izvezeno je oko 19.160 tona, a u aprilu samo 49 tona, što ilustruje kolika je bila šteta od uvođenja kvota. Na to su mlinari upozoravali, ali Vlada Srbije, kako je rekao Šajatović, to nije uvažila.