Da li luksuzni brendovi zloupotrebljavaju održivost?

Luksuzni modni brendovi imaju značajan udeo u globalnoj ekonomiji i, ma koliko delovalo da primat preuzima brza moda, velika imena u ovom svetu nalaze načine da privuku kupce i svoje prihode drže na uzlaznoj putanji.

Kako navodi Statista, prošle godine industrija visoke mode je zabeležila rast do skoro 108,4 milijarde dolara, a očekuje se da će do kraja 2025. godine ovaj privredni sektor generisati prihode od 132,8 milijardi dolara. Veliki modni brendovi na različite načine pokušavaju da taj rast osiguraju, a za mnoge od njih to podrazumeva i okretanje ekologiji.

Prema Bloombergu, modna industrija je odgovorna za oko 10 odsto globalnih emisija ugljenika.

Zato je za velike kuće kao što je Chloé “održivost” postala jedna od najvažnijih reči, u kompaniji Stella McCartney održiva moda ima posebno mesto još od 2001. godine, a u sprovođenju zelenih ciljeva zdušno učestvuje Louis Vuitton, čije ekološke patike ljubitelji luksuzne obuće, kako piše Vogue, ovog meseca željno iščekuju.

Kako stvari trenutno stoje, održivost je za brendove dobra reklama, bilo da je u pitanju brza ili visoka moda. Međutim, postavlja se pitanje da li je za modne kuće ona išta više od toga.

Patike za večnost i najskuplja kesa za smeće na svetu

U maju ove godine “patike iz kontejnera” brenda Balenciaga izazvale su čuđenje potrošača. Limitirana kolekcija sa 100 pari iznošenih, pocepanih i prljavih starki, kako su tada naveli iz čuvene modne kuće, kreirana je da “traje zauvek”. Cene patika kretale su se između 495 i 1.850 dolara, navodi CNN.

Ovim potezom, Balenciaga je podstakla razgovore o preteranoj potrošnji, ali i reciklabilnosti odevnih predmeta i obuće, a mišljenja su bila šarolika. Mnogi kolekciju izvrgavali ruglu, a bilo je i onih koji su smatrali da će patike pronaći kupce upravo zbog toga što su pravljene da traju večno.

Bilo kako bilo, ovaj brend je nastavio da realizuje kontroverzne ideje kreativnog direktora Demne Gvasalije (Demna Gvasalia), pa se tako pre nekoliko dana u centru pažnje šireg auditorijuma našla torba dizajnirana po uzoru na kesu za smeće, vredna 1.790 dolara.

Torba je prvi put predstavljena u maju na reviji koja je održana u prostorijama Njujorške berze i koja je, uzimajući u obzir da se dotakla i rata u Ukrajini, predstavljala svojevrstan socijalni komentar.

Vogue je tada pisao da je ova revija jedan od događaja koji menjaju oblik modne industrije. Smer u kome ta se promena kreće još uvek je, reklo bi se, maglovit.

Razlog tome je i činjenica da neke modne kuće pokušavaju da pariraju brendovima brze mode, koji su zahvaljujući društvenim mrežama postali izuzetno popularni.

Ako se uzme u obzir da je prošle godine oko 60 odsto modnih kompanija optuženo da vrše “zeleno pranje”, jasno je da je za ostvarivanje održivih ciljeva u ovoj i mnogim drugim granama industrije za početak neophodna transparentnost.