Promena profesije ne znači samo novo zanimanje i kompaniju

Najveći broj ljudi u Srbiji koji odluče da promene svoje zanimanje poslednjih nekoliko godina odlazi u programere. Glavni razlog često su finansije, jer statistički podaci potvrđuju da su plate u IT industriji sve veće i da rastu zajedno sa potražnjom za radnicima.

Vladimir Perić, koji je magistrirao harmoniku na Muzičkoj akademiji u Bratislavi, sa 30 godina je odlučio da nakon višegodišnjeg studiranja i uloženih desetina hiljada evra u troškove studija i života u inostranstvu uđe u svet IT-ja.

Tri godine je studirao na Visokoj školi za informacione tehnologije (ITS), smer „elektronsko poslovanje“, neko vreme je učio i tražio posao, da bi svoje prvo zaposlenje našao sa 35 godina.

„To je prilično širok smer i obuhvata sve moguće oblasti u IT-u i poslovanju, inače bi išlo dosta brže da sam se fokusirao samo na jednu stvar. Poređenja radi, školarina na ITS-u koštala je 1.500 evra, nekoliko knjiga po 15 do 20 evra, Udemy kursevi 10 do 15 evra, Youtube snimci su besplatni, kao i mnogi drugi online kursevi… A postoje i ljudi koji su samouki i rade bez diplome. Posao je svakako celoživotno učenje, tako da mora stalno da se uči“, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs Vladimir Perić.

On smatra da je promenom profesije uspeo da spoji lepo i korisno. Kada je procenio da situacija u Srbiji u oblasti umetnosti i kulture nije sjajna, shvatio je da mu više odgovara karijera koja donosi bar neki nivo sigurnosti i stabilnosti.

„Nova profesija mi donosi i određeni nivo ‘normalnosti’, perspektive, šanse za napredovanjem, a da ne pominjem mogućnost da se, bar jednog dana, radi i živi od zarade, što mi je sve kao muzičaru, odnosno muzičkom pedagogu misaona imenica. Sa druge strane, promena nije bila samo iz koristi, već je u pitanju oblast koja mi je inače zanimljiva i koja mi leži“, priča naš sagovornik.

Prema rečima konsultanta i profesionalnog trenera Nataše Vukmirović, različiti su motivi osoba koje menjaju profesiju, od želje da imaju više mogućnosti poput napredovanja, učenja, bolje zarade, poslovnih putovanja, sve do onih ličnih koji podrazumevaju da neko želi da izađe iz nezadovoljstva i krene ka osećaju ispunjenosti ili slobode da raspolaže svojim vremenom.

„Promena se ne događa samo u smislu promene zanimanja i kompanije u kojoj se radi, nego donosi i mogućnosti rada preko interneta, pokretanja sopstvenog ili dodatnog posla. Danas ljudi sve više razmišljaju čime će se baviti nakon odlaska u penziju i na taj način kreiraju nove šanse za sebe, a to je još jedan razlog za prekvalifikaciju“, ističe naša sagovornica.

Ona smatra da se najviše govori o prekvalifikacijama za zanimanja u IT industriji, možda zato što ima mnogo prilika za posao, a donosioci odluka i mediji, kako kaže, stvaraju pozitivnu atmosferu po tom pitanju.

„Ipak, prekvalifikacija ima dosta i kada su konsultantske i pomagačke profesije u pitanju, marketing, prodaja, grafički dizajn, pa čak i prekvalifikacija na nivou srednjoškolskog obrazovanja, na primer za veterinarskog ili medicinskog tehničara“, navodi Vukmirović.

Uobičajeni način razmišljanja prilikom promene podrazumeva da razmišljamo samo o tome koje će biti posledice naše odluke, što nas, kako ocenjuje, ograničava da razmislimo o svim mogućim rezultatima.