Motivacija zaposlenih glavni faktor za ostanak ili promenu radnog mesta

Fluktuacija zaposlenih trenutno je jedna od najvažnijih tema u poslovnom svetu. Istraživačka organizacija Gallup objavila je istraživanje koje pokazuje da polovina Amerikanaca traži novi posao, dok neka istraživanja ukazuju da se radi i o većem broju ljudi.

Pandemija korona virusa pokrenula je, a rat u Ukrajini je dodatno pojačao već postojeće trendove i probleme sa kojima se suočavaju firme. Zaposleni su počeli još više da preispituju svoje razloge zašto negde rade, i da se pitaju šta zapravo žele u karijeri, kao i u životu.

Pitanje šta zaposlene zadržava u nekoj firmi dugi niz godina, prema rečima konsultanta i profesionalnog trenera Nataše Vukmirović, samo je naizgled jednostavno, a zapravo ukazuje na suštinu složenih situacija i procesa u organizacijama i timovima.

„S jedne strane, ako se situacija poklapa sa onim što je neko očekivao i ako su ispunjeni uslovi poput očekivane visine zarade, a ne postoje ozbiljni problemi poput mobinga, za neke ljude je to dovoljan razlog da dugo ostanu na istom radnom mestu. Ipak, procena da li postoje optimalni uslovi za ostanak zavisi od čoveka do čoveka. Nekome dovoljno dobre uslove predstavlja redovna plata i mogućnost da ne radi više od dogovorenog broja sati ili rad od kuće“, objašnjava naša sagovornica.

Kada se radi o ljudima koji žele više, naročito zaposlenima sa visokim performansama koji vole puno da rade i motiviše ih dostizanje sve boljih rezultata i razvoj organizacije, ili onima koji žele da kroz svoj posao daju doprinos, zahtevi su obično daleko veći.

„To su ljudi pokretačke energije, spremni da se razvijaju, menjaju, da priznaju da su pogrešili i da uvaže tuđe pravo na grešku, matice u košnici. Često su za njih vrednosti organizacije i odnos prema ljudima, pa čak i zaštiti životne sredine, razlozi zbog kojih se osećaju dovoljno ugodno u nekoj organizaciji da bi u njoj dugo ostali“, obrazložila je autorka knjige „Kako da postanete sami svoj coach“.

Ovo su, kako kaže, dva ekstrema, a između njih se nalazi više različitih ljudi sa različitim vizijama svog profesionalnog puta.

„Ako bih morala da dam jednostavan odgovor, ukazala bih na izvor motivacije zaposlenih. Nekoga će inspirisati nove prilike, mogućnost da napreduje ili ostvari uticaj. Druge će pokrenuti želja da se pomere iz situacije koja im ne odgovara, čak i ako nemaju jasnu viziju kuda idu. U slučaju kada motivacija nije dovoljno snažna da ljude pomeri ka nečemu ili od nečega, oni će ostati tu gde jesu, naročito ako imaju razvijenu toleranciju na frustraciju. Možda će gunđati, ali će ostati tu gde jesu“, smatra Vukmirović.

Vezivanje samo za jednu kompaniju više nije opcija

Stvari su se dosta promenile u odnosu na ranije, kada su zaposleni umeli i po ceo život da budu vezani samo za jednu kompaniju. Kako ističe naša sagovornica, izgleda da se spolja sve promenilo, jer je vreme brzih i dramatičnih promena i neizvesnosti.

„Nekad se planiralo dugoročno, a danas je brzo prilagođavanje promenama jedna od najvažnijih profesionalnih veština. Mogućnosti su sada neuporedivo veće. Takođe, promenio se i odnos ljudi prema karijeri, sada puno više njih smatra da je dobro da stiču različita iskustva u različitim organizacijama, pozicijama, čak i profesijama i državama. Ranije tako nešto nije bilo poželjno, jer su ljudi smatrali da ceo radni vek u jednoj firmi govori o njima kao osobama, odnosno o njihovim vrlinama (pouzdanost, istrajnost, stabilnost)“, istakla je Vukmirović.

Rad za strane poslodavce, zbog razvoja tehnologija, takođe je za mnoge ljude doneo profesionalnu promenu.

„Moji roditelji radili su vrlo stresan posao, dežurali u bolnici, svakodnevno se suočavali sa patnjom ljudi. Ipak, osećaj ispunjenosti koji se pojavljivao kada nekome pomognu bio je dovoljan razlog da ništa ne menjaju po pitanju karijere. I dalje srećem takve ljude, naročito kad su u pitanju profesije koje daju veliki doprinos, bilo da se radi o vatrogascima, prosvetnim radnicima, lekarima, inženjerima“, navodi naša sagovornica.

Dodala je da je možda najveća promena u očekivanjima, naročito u pogledu zarade, ali da se, kada se dostigne željeni nivo, ljudi suočavaju sa traganjem za drugim stvarima.

Fluktuacija unutar firme zavisi od branše i politike organizacije, pa tu ima najrazličitijih primera. Vukmirović kaže da danas ljudi često menjaju organizaciju, ali ne i sam posao.

„U poslednje dve godine primetila sam da je u oblasti ljudskih resursa bilo puno fluktuacije i odlazaka u druge kompanije. U IT industriji fluktuacija je naglašena iz više razloga – brzog razvoja same branše, rasta organizacija i broja zaposlenih u njima, velikog broja otvorenih pozicija. IT stručnjaci mogu da biraju i često postavljaju uslove pod kojima pristaju da rade. Čini mi se da kod nas nije u toj meri prisutan fenomen “Great Resignation” (velika ostavka) kao u Zapadnim zemljama. Ovde ipak postoje neke specifičnosti, želeli mi to da priznamo ili ne“, otkrila je naša sagovornica.

Pravo vreme za potragu za novim poslom

Odgovarajući posao nije lako naći, a takođe nije jednostavno ni zameniti postojeći radni angažman.

„U zavisnosti od toga šta neka osoba želi – da se razvija, napreduje, stiče nova iskustva, radi u organizaciji koja puno pažnje posvećuje negovanju dobrih međuljudskih odnosa, mogućnost da u nekoliko godina uštedi dovoljno da može da pokrene sopstveni posao ili kupi kuću, ili da se zaposli u organizaciji koja je sve više okrenuta programima podrške razvoja zajednice, različite stvari mogu da je motivišu da promeni posao“, navela je Vukmirović.

Ljudi najčešće, kako ističe, tragaju za osećajem ispunjenosti i osećajem sigurnosti. S druge strane, za nekoga će izlazak iz loše situacije, slabe i neredovne zarade, ili loše atmosfere na poslu, dodala je ona, biti pokretač karijerne promene.

S jedne strane, prema njenim rečima, oni koje pokreću mogućnosti i izazovi pokretaće i samu organizaciju na promenu, ako želi da zadrži svoje zaposlene.

„Organizacije koje se ne menjaju, i još uvek ne razumeju koliko je važno s ljudima razgovarati, raditi, podržavati, kreirati psihološku sigurnost u timovima i organizaciji, biće one s najviše fluktuacije zaposlenih. Ljude treba čuti, razumeti njihove potrebe i prohteve, i izlaziti im u susret. Kada to nije moguće, argumentovano objasniti zašto se trenutno neke stvari ne menjaju, iako ljudi to žele“, ocenila je Vukmirović.