Da li energetska tranzicija posustaje zbog krize?

Energija će i u 2023. godini biti u fokusu, što pokazuju i prva predviđanja i analize, ali i poruke koje nam šalju domaći i svetski lideri.

Naime, trka za resursima je ubrzana nakon početka rata u Ukrajini i ostalo je još jako malo vremena do dolaska hladne zime, kako je najavljivana pre dva do tri meseca, te ćemo veoma brzo videti ko se kako snašao u praksi.

Prema analizi Economist Intelligence, globalna potrošnja energije u 2023. godini zabeležiće rast od samo 1,3 odsto, a razlog će biti usporavanje ekonomija. Cilj dekarbonizacije i dalje je primaran i tako će ostati, ali potrošnja uglja trebalo bi naredne godine neznatno da poraste kako bi se nadoknadile praznine u snabdevanju gasom.

Dalje se navodi da bi energetska tranzicija mogla da bude odložena, zbog promena uslova koji će primorati mnoge zemlje da koriste fosilna goriva.

Ipak, predviđa se rast potrošnje obnovljive energije od oko 11 odsto, a Azija će prednjačiti na tom polju. Energetska kriza će podstaći neke vlade da odustanu od postepenog ukidanja upotrebe nuklearne energije.

Nemačka spremna za zimu

Energetska kriza nateraće Nemačku da sledeće godine preuzme duplo veći novi dug nego što se očekivalo, rekli su nedavno zvaničnici, i dodali da će biti opterećena milijardama evra neplaniranih kamata, prenosi Reuters.

Budžet predviđa 45,61 milijardu evra (46,62 milijarde dolara) novog duga u 2023. godini, u poređenju sa 17,2 milijarde evra, kolika je bila procena vlade tokom leta ove godine.

Nemački kancelar Olaf Šolc (Olaf Scholz) izjavio je da je Nemačka spremna za zimu i da će, iako subvencije neće u potpunosti zaustaviti povećanje cena energije, one pomoći u njihovom smanjenju do „podnošljivog nivoa“, preneo je DW.

„Uklanjamo nedostatke energetske i trgovinske politike koja nas je dovela u jednostranu zavisnost od Rusije i Kine, posebno“, rekao je kancelar i dodao da su skladišta gasa puna, te da se grade terminali za tečni prirodni gas (LNG), sklapaju novi ugovori sa neruskim dobavljačima, i da se ponovo puštaju u rad elektrane na ugalj, kao i da nuklearne elektrane nastavljaju da rade.

IAE: Energetska kriza dovodi do klimatskih ušteda energije

Prema istraživanju Međunarodne agencije za energetiku (IAE), vlade, industrija i domaćinstva su ove godine uložili rekordnih 560 milijardi dolara u mere energetske efikasnosti. Preliminarni podaci IAE za 2022. godinu takođe sugerišu da je globalna ekonomija koristila energiju dva procenta efikasnije nego 2021, što je skoro duplo više nego u proteklih pet godina, prenosi AP.

Godišnja poboljšanja bi morala da porastu na četiri procenta da bi se ispunili ciljevi dekarbonizacije do sredine veka, saopštila je IEA.

Međutim, navodi se da bi poboljšanje trendova u ovoj godini moglo da znači vitalnu prekretnicu za efikasnost, te da je razvoj ove godine „promenio dinamiku tržišta energije u decenijama koje dolaze“.

Nedavne vladine inicijative za povećanje efikasnosti u zgradama, automobilima i industriji uključile su zakone u Evropi, Japanu i Sjedinjenim Američkim Državama koji iznose stotine milijardi američkih dolara u potrošnji.

Širom sveta se takođe ažuriraju građevinski propisi, dok među potrošačima raste svest o energetskoj efikasnosti. U jugoistočnoj Aziji sve vlade su razvijale politike za efikasno hlađenje, za koje je IAE rekla da je „od vitalnog značaja za region sa jednom od najbržih stopa rasta potražnje za električnom energijom“.