Litar mleka ne može da košta manje od 140 dinara

Vlada Srbije izmenila je na sednici održanoj u ponedeljak Uredbu o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica. Umesto dosadašnjih 109,99 dinara šećer će od sada koštati maksimalno 114,99 dinara po kilogramu.

„Maksimalna proizvođačka cena belog kristal šećera, u pakovanjima od jednog, pet i deset kilograma, ne sme prelaziti 95 dinara po kilogramu. Maksimalna proizvođačka cena belog kristal šećera za sva ostala pakovanja ne sme prelaziti 104,54 dinara po kilogramu“, navodi se u najnovijim izmenama uredbe.

Prema rečima agroekonomiste Vojislava Stankovića, u Srbiji ima dovoljnih količina šećera i tu ne postoji veći problem. Kako kaže, stvorene su dovoljne zalihe i u domaćinstvima i u kapacitetima prerade voća, kao i u proizvodnji bezalkoholnih pića.

„Zato ne vidim razlog za zamrzavanje cena, pa čak i izvoza. Proizvodnja šećera od šećerne trske je isplativija od proizvodnje šećera od repe. Svetsko tržište je situirano šećerom, tako da ne vidim značajniju bojazan da ćemo imati deficit u ponudi na domaćem tržištu iz domaćih izvora. Preferencijalni status šećera je ukinut u Evropskoj uniji, što je dosta destimulisalo našu proizvodnju šećera“, objašnjava Stanković u razgovoru za Biznis.rs.

On ističe da je smanjen broj šećerana, te ih sada u Srbiji funkcioniše dovoljno da pokriju potrebe domaćeg tržišta. Stoga naš sagovornik smatra da nema potrebe za zadržavanjem cena administrativnim putem.

„Treba pustiti da tržište funkcioniše normalno. Šećer nije artikal koji se u velikim količinama troši u domaćinstvima. Idu praznici, gde je tokom nekoliko meseci povećana tražnja, međutim proizvodnja bezalkoholnih pića je nešto manja u trenutnoj situaciji (pred zimu i tokom zime), jer su pića sa šećerom atraktivnija tokom leta. Takođe, završava se i prerada džemova i marmelada, gde je šećer jedan od sastojaka, tako da ne vidim da će potražnja biti značajnije povećana“, ocenio je Stanković.

Produžena privremena zabrana izvoza mleka

Vlada Srbije produžila je i privremenu zabranu izvoza mleka i proizvoda od mleka do 30. novembra, a izuzetak je izvoz u Severnu Makedoniju i Albaniju. Zabrana izvoza odnosi se na više vrsta mleka, kao i na maslac u ambalaži preko jednog kilograma.

„Znatno je smanjen stočni fond, posebno u mlečnom govedarstvu, tako da je to osnovni problem. Imali smo 500.000 muznih krava, a taj broj je smanjen na oko 440.000. Proizvodnja mleka je početkom dvehiljaditih godina pod subvencijama, odnosno premijama, iznosila oko dve milijarde litara, a sada je pala na otprilike 1,4 milijarde litara“, istakao je naš sagovornik.

Domaći proizvođači počeli su zbog niske cene da izvoze mleko, usled čega je došlo do deficita na domaćem tržištu. Stanković tvrdi da je zamrzavanjem cena mleka napravljen još veći problem i došlo je do nestašica.

„Ta proizvodnja se neće oporaviti ukoliko se ne uvećaju premije za mleko. Sadašnja otkupna cena mleka sa premijom iznosi nešto manje od 70 dinara po litru, što je dosta stimulativno. Međutim, potrebno je obnoviti stočni fond, za šta nam treba oko tri-četiri godine. Ciklusi su dosta veliki, a radi se o kapitalno intenzivnoj proizvodnji koja zahteva dosta investicija. Država je jednostavno zanemarila ovu proizvodnju, a treba imati u vidu da mlečno govedarstvo ima cikličnu produktivnost i ostaćemo i bez teladi za to, što će dovesti do potrebe i za uvozom teladi“, upozorio je Stanković.

Ako se situacija u mlečnom govedarstvu ne popravi značajnije u naredne tri godine, on je ocenio da će doći do situacije da nećemo imati ni dovoljno goveđeg mesa.

„Sve su to problemi koje država treba da shvati i da reformiše ovaj sektor, posebno što je proizvodnja mleka locirana uglavnom u brdsko-planinskom delu. Te premije treba povećati i davati selektivno – za ekstra i prvu klasu treba da budu veće. To je kvalitetnije mleko, ali je zato proizvodnja manja. Količina i kvalitet su u negativnoj korelaciji, stoga finansiranje i podršku treba prilagoditi ekonomskim ciljevima“, naglasio je Vojislav Stanković.

On je napomenuo da nestašica mleka najviše pogađa najstariju i najmlađu populaciju.

„Zamrzavanje cena je štetno i ne verujem da cena litra mleka može da bude ispod 140 do 150 dinara u postojećim uslovima. Sve manje od toga nije konkurentno i neće doprineti obnovi mlečnog govedarstva. Potrošnja mleka kod nas je oko 42 do 43 litra godišnje po glavi stanovnika, dok je u Evropskoj uniji oko 90 litara, što je značajna razlika“, istakao je Stanković.

On zaključuje da nije tačno da naši proizvođači ne žele da se bave stočarstvom, nego niko ne želi da radi sa gubitkom. Zato država mora da učestvuje sa značajnim subvencijama i u mlekarstvu i u govedarstvu.